Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

64
ophrvao tom sirenskom zovu zla, krvi, voapplee, na ispravljanje istorijskih
nepravdi koje su automatski znaËile uniπtenje drugih i
svakog ko je drugaËiji, zasluæuje naπu paænju.
Ovo πto “Sarajevske sveske” treba da urade jeste oËajniËki
pokuπaj da joπ jednom budemo plemeniti i ozbiljni i u svojoj
profesionalnoj aktivnosti, a u krajnjoj liniji zaπto ne i kao ljudi s
imenom i prezimenom. Mislim da su “Zidne novine” najzna-
Ëajnije πto sam ikad u æivotu uradio, mada, da budem poπten, ja
sam to uradio instinktom. Ja sam nekakav bijedni profesor Pravnog
fakulteta, prema tome to nije moja oblast. Pokuπavao sam
stalno da kaæem kako nismo sami na ovom svijetu, kako ta vrsta
kulturne interakcije jeste bitna, kako nas jednostavno hrabri i
obogaÊuje i, kao πto rekoh, to je viπe bila ideja koja vam doapplee u
snoviappleenju nego πto sam imao Ëvrst koncept iza toga. Meappleutim,
neizmjerno sam sretan i ponosan na ta izdanja “Zidnih novina”
u ono vrijeme. I moram da kaæem da, naravno, nijedno izdanje
“Zidnih novina”, slovenaËko, pa makedonsko, pa albansko, pa
srpsko i hrvatsko, ne bi bilo moguÊe da automatski, bez ikakvih
∑ ne samo dodatnih veÊ ni prethodnih pitanja ∑ niste jednostavno
prepoznali ljude koji su bili spremni da budu urednici bilo
gdje da su se naπli na ovoj planeti i koji su napravili i izbore i
redakciju i tekstove itd. To je bilo zaista znaËajno. Ne znam koliki
je broj ljudi Ëitao “Zidne novine”, ali mislim da ako ih je
proËitao i mali broj, to je bilo ohrabrujuÊe i to je onaj sloj ljudi
koji u svemu, ne gubeÊi ni ponos ni dostojanstvo, ipak dræi
bradu iznad vode. A to nam omoguÊava da danas ovakvi pokuπaji
postanu zaista neπto πto budi neke nove nade, nove izglede
da jednog dana ponovo uspostavimo na ovim prostorima
kulturne veze.
Kada sam prvi put 1995. godine otiπao u Beograd mnogi su
bili πokirani. Povod je skoro anegdotski. Imam dobru prijateljicu
∑ i ponosan sam na to prijateljstvo ∑ koja se zove Jasminka
HasanbegoviÊ i ona je sada docent na Pravnom fakultetu u
Beogradu. Ona je iz svoje ludosti ∑ nemojte se smijati, jer postoje
i lude æene, a ona je jedna od takvih i to kaæem s divljenjem ∑
odluËila je da svoju doktorsku disertaciju, koja je maestralna
(3.000 strana o topici i pravu) mora braniti pred onom komisijom
koja je bila odreappleena prije poËetka rata. U toj komisiji smo,
osim profesora VraËara, profesora Danila Basare, profesora Koste
»avoπkog, bili joπ profesor Æarko Puhovski i ja. To je bio povod
i to je, kao πto je “Politika” objavila u ono vrijeme, bila prva
meappleunarodna odbrana doktorske disertacije, jer smo tada veÊ
bili razliËite dræave. I to je bila avantura.