Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

92
veËere. Iznutra djeluje veoma hladno, kliniËki je bijela, strogo
prezbiterijanska, samo s nekoliko vatreno osvijetljenih vitraæa.
Ali unutra, jednako neoËekivano, Ëujemo poeziju i pjesme, i igre
Sama (tako Laponci zovu sami sebe) s nekim grlenim i cvrkutavim
ugro-altajskim tonom. To mi kasnije napolju potvrappleuje i
Korejanac Hvang Sok-Jong (koji je do kasno zaglavio u Somariju,
pa su ga u Tromze dovezli kolima) ∑ to je jezik koji se u mnogo
tonova i varijacija Ëuje odatle pa preko Sibira sve do Koreje. Kad
je Ëuo da sam iz Makedonije (i baπ je tako i izgovorio, a ne onako
kako obiËno stranci kaæu ime moje zemlje, preuzimajuÊi engleski
izgovor), Hvang me pitao da li bih doπao na sliËnu konferenciju
za mir koju Êe on krajem oktobra organizovati u demilitarizovanoj
zoni izmeappleu dvije Koreje. “Da, doπao bih”, prihvatam,
“ali pod uslovom da se u meappleuvremenu ne formira sliËna graniËna
zona i u Makedoniji, pa bila ona i demilitarizovana. (“A
veÊ se i formira”, htio bih da mu kaæem, “u mojoj glavi, kad se
sjetim terena oko Vratnice, sjeverno od Tetova, gdje smo svakog
proljeÊa i jeseni brali peËurke; terena koji su sada okupirani od
strane albanskih terorista i nisu dostupni nealbancima.”)
Sjutradan ujutro, poslije pozdravnih govorancija, Vladimir
Tolstoj nam Ëita odlomak iz Rata i mira u originalu (sjetio sam se
da u romanu postoji Ëitavo poglavlje od pedesetak strana, traktat
o ratu, koji valja stalno iznova Ëitati), a direktor Nobelovog instituta
pokuπava da nam objasni zaπto je Nobelova nagrada za mir
postala toliko znaËajna, iako je tako vaænim imenima svjetske
politike dodjeljuju anonimni Ëlanovi Instituta. (“Neki od dobitnika”,
slaæe se on, “moæda su i ‘promaπaj’ ako se retrospektivno
pogleda s distance od nekoliko godina, ali niko ne moæe predvidjeti
koliko brzo se pali i gasi slava nagraappleenih.”) ZnaËenje
Nagrade za mir svakako nije samo u novcu (koji Êe ove godine
iznositi oko milion ameriËkih dolara), veÊ i u zvuËnim imenima
koja dobijaju druge nagrade πto ih dodjeljuje ©vedska akademija.
KonaËno dolazi na red i prva sesija konferencije na temu
“Etnicitet i religija kao podstrekaËi rata” (kad vas fundamentalistiËka
osjeÊanja preko noÊi udalje od vaπeg susjeda). Naslov
zvuËi veoma provokativno, ali mi se Ëini da su uvodniËari Aleksandar
Hemon i irski pisac Dæozef O’Konor, iako potreseni sopstvenim
iskustvima, æeljeli πto prije pepelom posuti vatru koja
dublje tinja, kao da je latentno prisutna u lignitu ili u tresetu
pod bosanskim ili irskim tlom, koje se izgleda pali poslije svakog
pokoljenja. Saπa je o svom iskustvu govorio kao o nekom deja vu
fenomenu s distancom iseljenika u Ameriku, a Irac je polagao isuviπe
nade u postignuti napredak u pregovorima izmeappleu katolika