Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

seÊam ko mi je za to vreme ukrao moju dragu... Cotillon je pravi
appleavo od plesova, a æivoti mnogih ljudi su ponekad oznaËeni
onim πto se deπava prilikom njegovog sviranja i plesanja. Pa Ëak
ni oni koji posmatraju nisu poπteappleeni njegovog demonskog uticaja
i posledica koje moæe ostaviti u naπim srcima. Oni koji ih
komponuju to najbolje znaju, zato su moæda malo poπteappleeniji
od ostalih! Ali sve je u iskustvu...”
Nakon kratke stanke, u kojoj je joπ nekoliko puta odjeknuo
sudar pehara i prijatni πum dosipanja u Ëaπe, Franz Schubert
doda:
“Uveren sam da su prvi cotilloni nastali upravo u ovoj gostionici,
pre tridesetak i viπe godina, u vreme kad je veliki Mozart
ovde dolazio i kad je prebirao na ovom istom klaviru na kome
sam ja ∑ nedostojni muziËar ∑ upravo izveo taj cotillon! Mozart je
ovde zalazio, dragi prijatelju, bolan i osiromaπen, ali kaæu da je
upravo u tim trenucima svirao i komponovao tu muziku ∑ koju
je kasnije moæda zabeleæavao kad bi se vratio kuÊi ∑ Ëiji smo mi
samo jedan bledi, prezrenja dostojan odjek! Da li ste ikada Ëuli
neπto od Mozartove muzike? Pitam vas, jer me ne bi iznenadilo
da niste, poπto je on danas poluzaboravljen u ovom gradu kome
je dao celoga sebe!”
“Na moju veliku æalost i sramotu, nisam, ali sam Ëuo za njegovo
ime. Kaæu da je bio otrovan!”
“Nikad to nemojte ponoviti, dragi prijatelju, jer je ta prljava
legenda ∑ koja na nesreÊu ËoveËanstva uzima sve viπe maha ∑
jedna bedna izmiπljotina o kojoj ja liËno ne volim da priËam jer
mi naviru reËi koje se ne bih usudio da izgovorim, da proπapuÊem
ni u najveÊoj osamljenosti! Vi ste buduÊi advokat, nadam
se da Êete biti pravedan i uporan, jer ovaj je svet jedna velika
parnica. Verujte mi, πto se tiËe legende o otrovu, da bi bilo
dosta posla za vas i vaπe bratstvo, i da bi se doπlo do neverovatnih
saznanja kad bi se samo malo zavirilo u neke dobro Ëuvane
dosijee ili podigao veo s nekih lica koja su drmala naπom istorijom,
a drmaju i sada, Ëak iz svojih velelepnih grobova. Evo me,
brbljam! Morate zaboraviti sve ovo. A najbolji naËin za to jeste
da vam za koji tren odsviram neπto veliko i lepo od Mozarta, da
to zapamtite za sva vremena kad se budete vratili tamo u tu vaπu
Ljubljanu kako je vi nazivate!”
Schubert odskoËi kao loptica i u nekoliko koraka naapplee se za
instrumentom. Muzika koju je poËeo da proizvodi i liËila je i nije
liËila na onu koju je malopre izvodio gotovo neobavezno. Sada
se oseÊalo da su celo njegovo telo i biÊe bili u stanju izvanredne
napetosti, ali napetosti koja iz nas izvlaËi one niti koje Ëesto
243