Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

KuÊa na bregu (1986) poseduje samo jednu sponu sa Imanjem ∑
kuÊu okrenutu suncu na izlasku i svetlost na zadnjem planu slike.
I ovo je kuÊa koja bi mogla biti utoËiπte, i ona doziva svojim
“malim” odlikama lepπu stranu postojanja, uz prozore sa zavesicama
i saksijom za cveÊe, Ëini nam prisnijim lestvice, bure,
daske oslonjene na kuÊni zid, petla, ali i belu mrlju na krovu ∑
otvor za ognjiπte. Ognjiπte, srediπte koje zbliæuje toplinom i svetloπÊu,
oliËenje æivota koji se podræava i πiri. Sve ostalo odlazi u
drugu zonu ∑ poguren Ëovek u dvoriπtu, okrenut kao i obiËno
leappleima. Reka uz kuÊu graniËni je pojas izmeappleu dobrih, osvetljenih
pojedinosti æivota i druge obale u podnoæju brda koje zatvara vidik
i, moglo bi se reÊi ∑ da nije obasjanih vrhova ∑ kao da krije pretnju
zatvorenosti i tamne nejasnosti. Ovako, upravo zahvaljujuÊi osvetljenim
vrhovima sa kojima se belina kuÊe dodiruje ∑ uspostavljena
je ravnoteæa koja istovremeno potiskuje nejasnu zatvorenost druge
obale ali i podseÊa na uvek prisutnu suprotnost edenskom krajoliku.
Ova se grafika moæe smatrati i svojevrsnim uvodom u ciklus
slika u kojima dominira zatamnjena strana, gde ravnoteæe nema, u
apsolutnoj ili delimiËnoj podeli ∑ pre svega imam u vidu Rano
proleÊe (1998) i Hamala (1996). Teπko mi je objasniti zaπto se u sastavnicama
prednjeg plana Ranog proleÊa, koje su iste kao i na
grafikama πto se vide u edenskoj svetlosti ∑ drvo, bicikl, par, ptice ∑
ne oseÊa ista poruka. Je li to zbog priguπenije svetlosti koja evocira
viπe zimsko zamiranje nego svetlost proleÊa, uza sav blagi poËetak
cvetanja na jednom drvetu, ili je pak to zbog drugog plana kojim
dominira Êuprija sa dva razliËita oka i “neutralnim” brdima ∑ πto
ne otvaraju niti zatvaraju bolju perspektivu ∑ teπko je reÊi.
Hamal na drugi naËin evocira sumorne æivotne okolnosti.
»ovek hoda dvoriπtem sa svojim oruappleem, konopcem, preko leapplea,
meappleu tragovima oskudne æivotne priËe ∑ dvokolicom, ponekim
kamenom ∑ sve oko njega sugeriπe jad i patnju. Ni hamalove
ruke stavljene na leapplea i znaËenje toga poloæaja koji se oglaπava
kao Ëovekova podreappleenost viπoj volji ∑ trpljenje jer je tako “dosuappleeno”,
uteha u pokoravanju ∑ ne menjaju osnovni smisao slike.
To je sumorni pogled bez ijednog proreza u svetlost, koji ne
moæe da promeni ili umanji Ëak ni crvena podloga na kojoj je
sve smeπteno. Naprotiv, ona definitivno okonËava priËu o sku-
Ëenosti egzistencije.
Ovim melanholiËnim odazivima dodala bih, kao viπi stepen
toga tona sve do potpunog zatamnjenja, motiv Ëoveka pred
tajnom druge obale, jednu od najuzbudljivijih Draguljevih tema.
Pre svega izdvajam smisaoni triptih Pred brdima, Obala i
Odlazak V.
409