Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

286
Sve se to deπavalo ne u Musilovom romanu veÊ u mojoj
stvarnosti: na ulici, u tramvaju, u autobusu, na radnom mestu,
u super-marketu. U virtuelnoj stvarnosti televizora, novina, radija.
I u niπta manje vaænoj stvarnosti ljudskih glava. Napuπta svoje
ontoloπko postojanje nacionalno biÊe i eto teledirigovanog pira
koji poËinje kobnom lakoÊom urlanja, a zavrπava se negde drugde,
za nekog drugog, Hugoovom kobnom lakoÊom umiranja.
U juænoslovenskoj narodnoj priËi o straπnom Baπ-»eliku,
priËi o raskovanom, osloboappleenom zlu, nesumnjivo je sublimirano
neËije znanje da je zlo lako osloboditi i da je jednom osloboappleeno
zlo teπko uniπtiti jer ono poprima mnoge oblike i lica. Tako
je bilo i u stvarnosti kraja osamdesetih. Lisica je bila Ëas komunista,
Ëas socijalista, Ëas demokrata, Ëas nacionalista, Ëas liberal,
Ëas radikal, Ëas Ëlan pokreta kvazi-obnova, Ëas partizan, ustaπa,
Ëas Ëetnik, Ëas vojnik, Ëas policajac. Prelivala se iz jedne forme u
drugu i ponovo nicala tamo gde je Ëovek ni najmanje ne bi
oËekivao. Ali njena snaga nije bila samo u tome. Leæala je i u
kolektivnoj demenciji, u zaboravu sopstvenih kroz vreme sublimiranih
znanja, u nemoguÊnosti da se lisica vidi kao lisica ma
koji “bajkoliki” oblik na sebe uzela i u odbijanju da se prizna da
je u toj lisici srce u kome Baπ »elik krije svoju snagu i svoj kraj.
Sve je u nacionalnom zanosu ∑ pseudo. Jer je njegov poËetak
u laæi. Nacionalista je pre svega laæov. Nacionalista je psihiËki
fenomen kompulzivnog laπca i logiËki fenomen zakljuËivanja na
osnovu laænih premisa.
Instrumentalizovani nacionalizam, nacionalizam koji postaje
instrumentom dræave ili instrumentom centara moÊi u uspostavljanju
ili odræanju vlasti nije ideologija. To je tehnika kojom
se realizuju odreappleeni politiËki ciljevi. Element strasti kao bitni
deo technea proistiËe iz same potentie u kojoj “nacionalizam” prebiva:
iz jezika, iz kulture, iz religije, iz mitoloπkih slojeva, iz istorije
i iz totalnosti naπeg pripadanja njima. Arhetip o pojedincu
neodvojivom od odreappleene zajednice u izvesnom obliku uvek postoji,
jer æiveÊi, umiruÊi i raappleajuÊi se mi prenosimo i delimo jezik,
zajedniËka seÊanja, zajedniËke rituale, verovanja, navike, obiËaje
koji su neodvojivi od nas i nama vaæni, jer su delovi i vreme
naπih æivota. ©to Ëovek dublje tone u arhetip, to je viπe otvoren
za politiËku manipulaciju, to se viπe izlaæe moguÊnosti da izgubi
smisao za razlikovanje politiËke laæi od istine kao interesa sopstvenog
æivota.
Dræava, centar moÊi, alijansa, vladar koja sa masom uspostavlja
“nacionalnu” komunikaciju, nalazi se u misaonom kadru
totalne idolatrije, a ne totalne ili bilo kakve druge ideologije.