Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

Branimir Donat
DRU©TVO KNJIÆEVNIKA ∑
KNJIÆEVNI»KA DRU©TVA
Ima mnogo nepotrebnih stvari, a ipak one uporno postoje i
dalje. Ima takvih koje se gledane iz neke perspektive Ëine posve
nepotrebnim, a ipak promijeni li se motriπte, poËinje se pomaljati
ipak i neka jasnija svrha njihova postojanja.
Stoga nije nimalo neobiËno ako ove dvije moguÊnosti poveæemo
i s razlozima postojanja DRU©TVA KNJIÆEVNIKA.
Teπko je naÊi prave motive pa i razloge daljeg postojanja
postojeÊih, u stvari nekadaπnjih republiËkih druπtava knjiæevnika,
koja su u Jugoslaviji bila Ëetrdeset i neπto godina asocirana u
Savez knjiæevnika Jugoslavije, no Ëinjenica da se tradicija tek djelomice
modificirana ipak nastavlja mora se uvaæiti.
Gledano oËima prakse i stvarnih iskustava, tadaπnji Savez
knjiæevnika Jugoslavije u prvom je redu bilo tijelo koje je sluæilo
koordinaciji rada republiËkih druπtava.
©to tako nije uvijek bilo i u praksi neÊemo sada raspravljati,
jer se bavimo projekcijama, a ne analizom neËeg proπlog.
Raspadom Jugoslavije postojeÊa druπtva su se gotovo bezbolno
preobrazila ostajuÊi sliËna sebi samima.
Knjiæevnici novouspostavljenih dræava koje su naslijedila postojeÊi
organizacioni model nastavili su samozadovoljno polastoljetnu
praksu modela preuzetog iz Sovjetskog saveza.
Pitanje buduÊe sudbine tih druπtava je nejasnije ako se
pouzdano zna da su u njima zapoËeti mnogi procesi koji nisu
logiËno dovodili u pitanje samo postojanje Saveza knjiæevnika
Jugoslavije nego su mnogo radikalnije postavili pitanje smisla
daljeg postojanja Jugoslavije same.
I tako, dok su prava pitanja o smislu postojanja bivπe dræavne
zajednice, odnosno Saveza postavljana upravo u tadaπnjem
Druπtvu knjiæevnika Hrvatske ili pak u Druπtvu slovenskih pisateljev,
raspadom Jugoslavije, iako je mnogo toga ostalo nerijeπeno,
razlozi ustrojstva knjiæevniËkih organizacija nisu se suviπe
prilagodili novonastaloj situaciji. Razloga je mnogo, a jedan je
(osim mentaliteta) naËin njihova financiranja.
Druπtva su se i nadalje ponaπala kao paradræavne organizacije
ne samo zato jer su ostala distributeri sredstava koja primaju
317