Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

Meappleutim, kad neπto hoÊe, onda naapplee naËina da to lako i
brzo ostvari: tako mi je za tren oka poslala otvorenu dopisnicu
koju je neki gulanfer uputio mojoj dragoj, a koja je nekako njoj
dopala ruku.
DotiËni hvali seosku uËiteljicu kao æenu svojih snova, naziva
je “divnim inteligentom” i “rajskom duπom”, ali me zbunjuje
zavrπnom napomenom koja glasi: “U subotu u dva.” Joπ iste
noÊi sanjao sam kako je o tome ispitujem, da mi kaæe πta je bilo,
a ona mirno odgovara da nije bilo niπta. “Onolika ljudina, bivπi
koπarkaπ, asistent na fakultetu, a ne moæe niπta. Stavio je do pola,
ali mu je ispalo.”
Sutradan sam poπao svome komandiru da zatraæim Ëetiri
dana odsustva u svrhu rjeπavanja porodiËnih problema. Sve sam
mu potanko ispriËao, bili smo dugogodiπnji prijatelji i naπe prijateljstvo
se sa ovom sadaπnjom promijenjenom situacijom nije
nimalo promijenilo. Rekao sam: “Znaπ da se uveliko govori da
sam najbolji borac u jedinici, i niko ti neÊe zamjeriti πto si mi
dao ono πto sam poπteno zaradio.”
Rekao je: “»ovjeËe, ovdje se æivi prema komunistiËkim idealima
∑ svako prema svojim moguÊnostima, a svakome prema
njegovim potrebama. A svaËija je æestoka potreba da ode da se
malo promuha po gradu.”
“Znam ja da si ti najbolji borac, ali i ti znaπ da si predviappleen
za moje mjesto ako se meni neπto dogodi, kako mogu da te pustim?
»etiri dana iz ove vukojebine i Ëetiri dana u nju znaËi osam
dana, a nisam siguran ni da Êeπ se uopπte vratiti. Ne mislim da ti
ne bi htio, nego jednostavno da neÊeπ, znam kakve su te stvari.
»ovjek je tu kao æivotinja koju mreæom hvataju, kud god zakoraËi
njen kavez ide jedan korak ispred nje.”
“A ti si veÊ uhvaÊen u mreæu narodnih priËa o zloj svekrvi i
dobroj snahi, ili obratno. Jasno je da se ne trpe, jer bi inaËe
makar u ovom neljudskom vremenu æivjele zajedno. ©to se tvoje
æene tiËe, niπta nije dokazano, a sve je u ovom neljudskom nevremenu
lakπe oprostivo. Ali ta poπtarska aktivnost tvoje majke
mi se ne sviapplea. Jedan moj omiljeni pjesnik je davno napisao:
“Svoju majku treba tuÊi dok je mlada.”
U unutraπnjem dæepu uniforme imao sam mali piπtolj sa posrebrenom
drπkom na kojoj je krupnim slovima pisalo: “©ERIFU”.
Ne znam ko je, ili ko je bio taj ©erif, 1 ali meni je piπtolj poklonio
liËno on, moj prijatelj, moj brat, moj komandir.
Prihvatio sam piπtolj sa obje ruke, naslonio oba lakta na njegov
radni sto i iz blizine mu ispalio dva metka pravo u glavu. Da li
sam time htio da osvetim uvrjedu nanesenu mami ili sam mislio
1 Ja, pisac, znam ko je bio
Ëovjek pod nadimkom
©erif: strastan i vrstan
lovac i moj prijatelj;
donosio mi je na poklon
ulovljene zeËeve, divlje
patke i fazane. »im je
poËeo rat, uzeli su ga u
snajperiste, ali se njemu
ta prekvalifikacija izgleda
nije dopala. Nastradao je
u prvom okrπaju,
pod nerazjaπnjenim
okolnostima.
205