Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

eznaapplee i ÊeliÊevski muk. Tako Êe i moj sled biti u funkciji potvrde
ove prividno kontroverzne dvostranosti, a u stvari izuzetno
zrele intelektualne podloge i visoko postavljenog kreativnog
razloga. PoÊi Êu od manje tipiËnog: od sloæenih Draguljevih vedrina
∑ jer mi se upravo preko njih otvara pravi pogled na tamnu
suπtinu druge strane.
Zato bih prvo ∑ o Baπti.
Nastala godine 2000, kada su svi zastori bili spuπteni, i sve
veÊ zamraËeno i pokopano, viπe no πto je ∆eliÊ ikada mogao
pretpostaviti, slika ovog rajskog vrta, Ëistog u svojoj vitalistiËkoj,
skoro radosnoj artikulisanosti, neka je vrsta visoko znaËeÊeg kontrapunkta.
»udesno lepa kuÊa, ona iz PoËitelja, sva u ozarenju, svojim
skladom, otvorenoπÊu, sjajem okuplja okolne zgrade na naËin
“roappleaËki”, u harmoniËnom susedstvu i prisnosti. Ovoj zdruæenosti
prikljuËuje se drveÊe, raznoliko, posuto pticama, neuznemirenim,
ukljuËenim u isijanje blagosti bosanskog pejzaæa. Prizor
je dopunjen isto tako blagim i nevinim brdima, retko inaËe
kod Dragulja liπenim skrivenih loπih slutnji. I brdski put ne vodi
u mrak nepoznatog, veÊ, Ëini nam se, u neki sliËan plemeniti
predeo. Baπtenska staza u prednjem planu kao da svojom belinom
doziva neπto πto smo Ëitali: da je svaki put potraga za istinom
i mirom, da nije beg od sebe, odvajanje, veÊ usmerenje ka
nekoj drugoj destinaciji koju oseÊamo kao svoju. Uz nju se kreÊe,
rekli bismo jedino na ovoj grafici, Ëovek okrenut licem a ne leappleima,
uspravnim, delatnim hodom, neoptereÊen slutnjom i zaziranjem
od poπasti.
U srediπtu prednjeg, vedro ruæiËastog plana ∑ joπ jedno
rascvetalo drvo, æivotvorno, darovalac ploda, hrane i moguÊe
staniπte za ptice ∑ one koje je Ëovek jednom umeo da razume kao
uzviπeno stanje biÊa. Raskoπ njegove razgranatosti precizna je,
jasna, suprotna skupnoj neraπËlanjenosti gornjeg voÊnjaka. Pomiπljamo
na stablo iz Kur’ana, simbol raja, ili na drvo koje je
simbol dinamiËnog æivota zbog svoje sposobnosti neprekidnog
obnavljanja.
Jesu li komadi stene i krtiËnjaci ometanje ove dobre, plodne
strane postojanja na toploj osnovi? Ili samo mala zadrπka u zra-
Ëenju edenskog? Da li je tamna neraπËlanjenost voÊnjaka, svakako
potrebna iz likovnih razloga, i nagoveπtaj moguÊeg dejstva druge
strane? PitaÊemo se sve dok nas ne opomene na fonu bledog,
blagog planinskog lanca, uz tvrappleavu (koja je zatvaranje ali i skloniπte)
jedno malo drvo. Samo. Krivo. Ljupko. Kao cvet. Baπta bi
mogla biti u vizuri ovog slikara nenaklonjenog rajskim predelima
407