Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

406
tajnovitoj slici sveta u kojoj se uvek ostavlja moguÊnost za iracionalne
poteze, koje umetnost i Ëine onim πto ona jeste, a koja
je ovde izjednaËena sa pojmom neznanja.
Dvostranost postojanja,
Draguljev hortus deliciarum,
Imanje, KuÊa na bregu
Ova dva osnovna likovna elementa sa svojim simboliËkim
znaËenjima mogu se primeniti i mnogo invazivnije. SimboliËka
tema otvorenosti u zatvorenosti, i zatvorenosti bez izlaza prenosi
se na dve zone slikareve unutraπnje postojanosti, koja deluje
veoma Ëvrsto kao melanholija bez odstupanja i kao glas trajne
okrenutosti ka dobroj strani æivota.
Iako je Stojan ∆eliÊ joπ 1981. rekao: “Danas njegove gvozdene
krletke odlaze nepovratno zatvarajuÊi vidike svojim Ëvrstim
konstrukcijama, zastori padaju, sve πto je bilo æubor i zov æivota
pretvara se u konaËan muk” ∑ πto je jedan od najtaËnijih nalaza
∑ ipak mi nije bliska tvrdnja da se sve pretvorilo u konaËan muk.
Naprotiv, na Draguljevim grafikama vidim joπ uvek, uz njegov
nesumnjivo preteæno sumorni pogled, u nekim trenucima doveden
do jauka ∑ i proplamsaje nade, nemoguÊnost da se ona
potre. ∆eliÊ je svoj nalaz ispisao povodom grafike Kamion,
nastale pre dvadeset godina, kada Dragulj nije mogao slutiti ono
πto nas oËekuje ∑ najmanje kamione koji Êe odvoditi na streljanje
ili prebacivati ubijene do tajnih skroviπta. Ali slikarevo duhovno
sazrevanje i bioloπko udaljavanje od mladosti verovatno
je pojaËalo oseÊanje zatvorenosti i suæavalo, ali ne iskljuËilo,
prostor za vitalistiËko naËelo. Tako da ovu naporednost, ovo æivo
sa-postojanje, pratimo do danas, iako bi se moglo uËiniti da Draguljev
poslednji odgovor, njegova varijanta Los desastros de la
guerra, ilustracije za knjigu Pucanje duπe Janje BeË, potire ovu moguÊnost.
Ali, na sreÊu, nije tako.
Æelim da sledim ovu dvostranost, ovu konstantu Draguljevog
slikarstva, ne kao evolutivnu formulu, jer verujem da ona
ne postoji. Mislim da je naporednost dva pogleda jedino postojana.
Same godine nastanka grafika to potvrappleuju. Slike koje mi
daju osnovu za ovo zakljuËivanje raπËlanjavaÊu rukovoappleena
jedino sopstvenim unutraπnjim odazivom, ne vodeÊi raËuna o
hronoloπkom sledu veÊ o onome πto povezuje jedno i drugo
slikarevo oseÊanje sveta, prizore vedrine i one Ëija su podloga