Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

Nenad MiloπeviÊ
LUSTRACIJA ZA KNJIÆEVNIKE?
Uzurpatori statusa
Udruæenja pisaca u Srbiji
posle 5. oktobra 2000.
Nastanak viπe umetniËkih udruæenja cepanjem do tada jednog
i jedinstvenog postao je fenomen tranzicionih kultura Isto-
Ëne i JugoistoËne Evrope i pored toga πto status umetnika, naroËito
knjiæevnika ni izdaleka nije onako visoko vrednovan kao
ranije, u doba socijalizma. Paradoksalno je da se ljudi bore za
ispraænjeni status. Jednima je stalo do toga da zadræe ranije ste-
Ëene, iako umanjene privilegije, a drugima (bar javno) da se odvoje
upravo od takvih i da pozivu pisca vrate bar deo druπtvenog zna-
Ëaja koji on objektivno i na Zapadu ima, bar kod intelektualaca.
U Srbiji taj proces u kulturi odvija se naporedo sa ekonomskom
i politiËkom tranzicijom dok je u drugim zemljama bivπeg
socijalizma taj proces zapoËeo pre jedne decenije.
U Srbiji posle 5. oktobra nije izvrπena institucionalna reforma,
a lustracija se Ëini kao preveliki zalogaj za novu demokratsku
vlast. Stara udruæenja iz vremena socijalizma i balkanskog
postkomunizma ispraznila su sadræaje statusa, kako u materijalnom
tako i u moralnom smislu, prodajuÊi se po sve manjoj ceni
na politiËkoj pijaci tokom poslednjih petnaestak godina. Ali starim,
nekada skrivenim i zakamufliranim a sada razotkrivenim
“uzurpatorima statusa”, nije viπe vaæno πto je on ispraænjen veÊ
to, da se oni za dræavu i za “kandidate za prazne statuse” (druπtveni
status nikada ne moæe postati toliko prazan da ga niko viπe
ne æeli) i dalje nalaze na istim adresama na kojima su bili i ranije.
Oni poruËuju da se sa tog mesta neÊe pomerati, Ëak i kada su
dokumenti koji ureappleuju odnose udruæenja i zakoni prekrπeni a
odluke vlasti postale izvrπne, to jest i kada im policija zakuca na
vrata. Nadaju se da Êe dræava u tako “sitnim” stvarima (sitnim,
jer postoje zaista mnogo krupnije, egzistencijalne) odustati, da
neÊe iÊi do kraja, i da se uostalom demokratska dræava u principu
ne meπa u poslove profesionalnih udruæenja. Stare garniture
pomoÊu svojih javnih i tajnih veza koriste takvu situaciju i
ostaju tamo gde su i bili pod izgovorom oËuvanja institucija,
311