Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

274
u doktrinama meappleunarodne zajednice. I tako, kao i onda kad se
gledalo u nebo i oblake πto plove kako bi se skrenula paænja sa
bolne stvarnosti, sada imamo “hranjenje ærtava kao nadomjestak
obuzdavanju mesara”.
Ono πto se dogodilo u Bosni u oËima svjetskih donosilaca
odluka nije bio rat veÊ “humanitarna katastrofa”, ili Ëak “elementarna
nepogoda”, dok su korijeni toga bili u neprijateljstvu izmeappleu
razliËitih plemena ∑ “izdanci pakla”. Te su teorije dovele do stvaranja
“sigurnosnih zona” i embarga na nabavku oruæja u situaciji
u kojoj je jedna strana posjedovala silno oruæje, dok druga nije posjedovala
skoro niπta. Margaret Thatcher je nazvala Evropsku uniju
“sauËesnicima u pokolju”. Humanitarizam takoappleer ima “dvostruko
znaËenje”, ako se sjetimo retorike s Kosovskog polja, gdje je poraz
postao pobjeda i napad u odbrani. Na primjer, istovremeno se govorilo
o braniocima barbarske Bosne i o neangaæovanim agentima
humanitarizma; opsada Sarajeva nije bila prava opsada veÊ “vojno
okruæenje koje je davalo prednost” Srbima i “u taktiËkom pogledu
nepovoljan poloæaj” za Bosance. PosmatrajuÊi æestoku artiljerijsku
vatru na Sarajevo, oficiri UNPROFOR-a bi rekli: “Ne moæemo kontrolirati
situaciju, ali je nadgledamo”. Preporuka da se “odvrate
napadi” u sluËaju “zaπtiÊenih zona” prvo je protumaËena kao “odbrana
u sluËaju napada”, a potom kao “humanitarna pomoÊ” u trenutku
kad je vojska generala MladiÊa zauzimala Srebrenicu, a da
jedinice Ujedinjenih nacija nisu ispalile niti jedan metak. Nije se
mnogo promijenilo otkako je nekadaπnji generalni sekretar U Thant
prokomentirao da Ujedinjene nacije predstavljaju “kiπobran koji se
sklapa kad poËne padati kiπa”.
Meappleu brojnim glasovima ljudi zgranutih nad moralnim padom
zapadne elite, koji je Bosna razotkrila, Robert Cohen navodi
miπljenje ameriËkog diplomate Charlesa Thomasa: “Vanjska
politika je kao stara formula za poljubac: Budalo, potrudi se da
ne kompliciraπ! Kad je poËeo rat, trebali smo im reÊi: Nagodite
se, prekinite s granatiranjem Sarajeva, inaËe Êemo vas pobiti”.
Na poËetku rata u bivπoj Jugoslaviji ova izjava nije mogla doÊi iz
usta nijednog diplomate, politiËara, ili lidera. Ona bi predstavljala
grubo krπenje retorike o humanitarizmu, a njen barbarizam
bi iπao na æivce civiliziranom sluhu naviknutom na izjave o ljudskim
pravima i oËuvanju ljudskih æivota. Nakon masovnog zraËnog
napada na KaradæiÊevu i MladiÊevu vojsku 1995. godine, postalo
je jasno da se jedino silom mogu zaustaviti zloËinci i uspostaviti
mir. U meappleuvremenu, 200.000 ljudi je poginulo. Pitanje
zaπto su trebale tri godine za intervenciju u Bosni visi nad nama
poput crnog oblaka.