Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

Jevanappleelje po sebi
Nalik detetu je Bog ∑ ljuti se na sve i svaπta
preosetljivo detence, jedinac
imuÊnih roditelja, no bez obrazovanja
nisu ga upisali na karate, ni na Ëasove gitare
ne Ëitaju mu, pred spavanje, Grimove priËe,
ali su im zato susedi rekli da ga poπalju
na veronauku, jer je sada u modi biti vernik.
A to Êe ga moæda i malo umiriti.
Svako popodne poseÊuje manastirsku πkolu
a tamo, samo sestre znaju kakav beleg roappleenja nosi
ispod lanËiÊa s krstiÊem: auru otvorenu za metafiziËke belaje
Ëetvrtu dimenziju koju sveπtenici zovu “vrtlog nevolja”.
Sve vreme stoji i od toga kolena ga bole
od “Pohvalne pesme Bogorodici Devici”,
hajde da zapevamo neπto veselije, kao na primer
“Hey, teacher, leave the kids alone”,
deca ga bockaju olovkama,
ali sestre se rastuæuju, on ih podseÊa na unuke njihovih sestara, na stanove
sa sobicama deËjim za spavanje, na dnevne i kupku mirisnu
gde æivot teËe kroz kablove televizora i kompjutera
haj-faj sisteme, videorekordere,
a deca rastu a raste i æelja za promenom Boga
i muæa, ako se moæe, za drugog sa kadifenijom koæom.
Sestre ga ispraÊaju poslednjeg kuÊi,
takmiËeÊi se oko pitanja kao πto su:
“©ta Êeπ biti kad porasteπ i zaπto?”
a on, bezobziran, svaki put izmiπlja neπto novo,
sve dok im jednog dana ne kaza: “Znam πta Êu da budem,
biÊu Bog! Da bih vas sve imao!” Tada uapplee sveπtenik
i podviknu sestrama. “©ta ste pocrvenele tako?
Sram vas bilo. Celu noÊ da bdite i akatist Majke Boæje!”
Kad postane odrastao prvo Êe se traæiti po sektama
plaÊenim od zapadno evropskih zemalja,
ËitaÊe Siorana, piÊe kefir sa indijskim biljkama,
menjaÊe uËitelje za domorodaËke gurue
pronaappleene na web-stranicama za mentalnu kulturu,
sve dok jednog dana, posle dugih putovanja
od sebe do veËnosti i nazad,
ne stigne na Bogoslovski fakultet i kaæe:
“Lutao sam mnogo, ali evo me,”
123