Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

migrenu, ne diπuÊi ako ne mislim da moram da diπem, napisano
je moje svedoËanstvo pod naslovom “Slike”.
Proπlo je nekoliko svetlosnih godina pre no πto mi se dogodio
quantum leap i ja shvatila da na jedno od najËeπÊe postavljenih
mi pitanja: Odakle si? ja uopπte ne moram da kaæem istinu.
Tako sam vratila sebi jedno davno, u detinjstvu zaboravljeno
znanje. NauËila sam ponovo da veselo laæem. Ponekad odgovorim:
Iz Warszawe i provedem ugodnih pola sata priËajuÊi o
Poljskoj u kojoj nikada nisam bila. Ako su Schulz, Gombrowicz
ili Andrzejewski iz Poljske, onda sigurno nije loπe biti Poljakinja.
Ponekad odgovorim: Iz Praga, u kome nikada nisam bila, ali mi
je pesnik Gustav Krklec jednog prepodneva pre mnogo godina,
na terasi beogradskog hotela “Prag”, rekao da je jednom sedeo u
nekoj kafani u Pragu i da je neko ko je sedeo naspram njega
rekao, pokazavπi na ËoveËuljka u crnom odelu i sa πeπirom na
glavi: “To je Franc Kafka, pisac…” Da sam iz Litve, u kojoj takoapplee
nikada nisam bila, ne kaæem viπe nikada, poπto sam jednom
naletela na amsterdamskog taksistu Litvanca i bila spektakularno
i vrlo poniæavajuÊe raskrinkana. Pa mi ni mala tajna koju
sam odmah, da se iskupim, podelila s njim, da se u Vilniusu
nalazi spomenik Franku Zappi nije uopπte pomogla, zato πto mi
viπe ni reË nije verovao. Kada procenim da je znanje engleskog
mog sagovornika loπije od mog, onda je lako. Eto meni nikada
viappleene Irske, Ëiju mi je tajnu mapu odao W. B. Yeats. Svojoj
irskoj biografiji onda hitro dodam nekoliko detalja na kojima bi
mi i Fernando Pessoa pozavideo. Kada me mrzi da izmiπljam,
kaæem ime zemlje, malog dela Gallije uveliËanog pod lupom:
Armorica. Armorica? kaæe tada moj potencijalni sagovornik i
lepo vidim da u glavi lista imena svih tih novih zemalja koje se
pojaviπe u poslednjoj deceniji. Da, kaæem i dodam, iz Barbaoruma
i na tome se cela priËa najËeπÊe zavrπava. No ponekad,
kada sam umorna preko mojih usana ponovo preapplee, “Beograd,
bivπa Jugoslavija”. I tada, dok strpljivo sluπam svog sagovornika,
jer na tom odgovoru priËa se nikada ne zavrπava, u meni se
ponekad deπava neπto teπko izrecivo. Obuzme me jako i neobiËno
oseÊanje, zapravo meπavina bar dva oseÊanja: nevere i jeze
i osetim se istovremeno nestvarnom i potpuno izgubljenom.
No, svest o gubitku srediπta mene sve reapplee potresa, sve manje
ranjava. MoguÊe zato jer ovladavam jednom niπta manje
zanimljivom i uzbudljivom veπtinom zahvaljujuÊi kojoj srediπte
i ja, neodvojivi jedno od drugog, zajedno putujemo svetom.
Bio je jedan period u mom æivotu kada je moj bordo-pasoπ
sa zlatnim slovima postao muzejska vrednost jer viπe nije bilo
283