Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

Kolja MiÊeviÊ
PRE©EREN, U JEDNOM DAHU
Preπeren i Mozart
I o Preπernu se ∑ kao i o Mozartu ∑ sve zna. Tako izgleda.
Mozartolozi i preπernolozi su dve porodice znalaca koji su, svaki
na svoj naËin, ali ponekad i zajedniËki ∑ jer postoje izvesne taËke
oko kojih bi bilo besmisleno sporiti se ∑ uπli u sve pore njihovih
dela. Uzmemo li, u srazmeri sa prostorom i vremenom koje zahvataju,
i podrazumevajuÊi izraæajne moguÊnosti jezika njihovih
tako razliËitih umetnosti, mogli bismo reÊi da je Preπeren po fascinaciji
koju izaziva sasvim ravnopravan sa velikim Mozartom.
ZajedniËko im je to πto su obojica postali slavni tek nekoliko godina
posle smrti, a to je izgleda i jedina stvarna slava za koju
moæemo pretpostaviti da Êe trajati do kraja sveta. Mozartov pohod
na taj svet zapoËeo je objavljivanjem njegove prve biografije
iz pera Niklausa fon Nisena, a Preπernov u trenutku kad su
Josip JurËiË i ©tritar objavili njegove pesme, 1866.
SliËan je i naËin na koji su umrli: u mukama, iscrpljeni borbom
protiv iste sile, sa sliËnom boleπÊu, boreÊi se do poslednjeg
trenutka; Mozart, dajuÊi uputstva svom uËeniku Franzu Xaveru
Süssmayru kako da privede kraju Rekvijem; Preπeren, savetujuÊi
svoju sestru Lenku πta od onoga πto ostaje neobjavljeno za njim
treba uniπtiti a πta ne. Uostalom, povodom tog uputstva treba
ipak naglasiti da joπ uvek postoji nesporazum i zagonetka koja
verovatno nikada neÊe biti razreπena.
Obojica iscrpljeni borbom protiv iste nimalo metafiziËke sile.
Koje iste sile? Bila je to austrijska administracija dovedena do
savrπenstva tokom vladavine Marije Terezije, i Ëiji je odliËan nastavljaË
bila ona koju je sprovodio Meternih. Jer, obojica su se, i
Mozart i Preπeren, grubo ogreπili o tu administraciju joπ u svojim
mladostima. Nema sumnje da je nadimak “freigeist” bio prilepljen
Preπernu joπ dok je studirao u BeËu; jer je i on, poput
Mozarta, imao “odreπen” jezik, kao πto je Mozart izopÊen iz Terezijinog
carstva joπ mlaapplei, u Ëetrnaestoj godini, kada ga je prosvetljena
carica “giljotinirala” jednim pismom-dekretom kojim je
delikatno i utoliko okrutnije zabranila svom sinu Ferdinandu, da
uzme u sluæbu tog “prosjaka”, “vagabunda”, ne udostojivπi se da
ga u tom pismu ∑ koje Mozartolozi nisu smeli da tumaËe onako
231