Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

102
radio ‘na crno’ u restoranima u Sohou kao peraË sudova. I bio
sam sreÊan πto su me vlasnici jednog italijanskog i drugog grËkog
restorana pokrivali da me ne bi uhvatila policija i potom
ekstradirala.”)
Zatim nas, umjesto u hotel, vode u drugu studentsku kafanu
na joπ jedno Ëitanje (i to mnogo duæe), koje su imala trojica
prozaista. »ak smo stigli i da opet ogladnimo, jer je veÊ odavno
bila proπla ponoÊ. I onda me onaj “moj” Norveæanin s jutarnjeg
plivanja u Somaroju (koje uporno æeli da pripiπe samo sebi) iznenada
poziva da sjednem za njegov sto da bih mu, navodno,
dodatno objasnio neπto u vezi s mojim prijepodnevnim izlaganjem,
na kojem mi sad i Ëestita. Kaæe mi da sam bio otvoren, iako
on shvata razloge zbog kojih sam viπe zastupao svoju makedonsku
stranu. “Trebalo je onda”, kaæem mu, “da pozovete i nekog
Albanca kao zastupnika svojih interesa, iako mislim da su oni
ionako veÊ dovoljno zastupljeni od strane ‘meappleunarodne zajednice’,
pa ko god stajao iza toga ‘neutralnog’ imena.” (Nekad su
se barem otvoreno i “transparentno” zvali Velikim silama.) “Vidite”,
kaæe mi Norveæanin uz znaËajnu pauzu, “ja, kao Kjartan
Flegstad, norveπki autor (a prije trideset godina pisao sam i poeziju),
mogu samo da podijelim miπljenje ovdaπnje javnosti koja
je, koliko god bila udaljena i moæda nedovoljno upoznata sa
svim onim πto se deπava na Balkanu i trenutno u Makedoniji (a
tamo, priznajem, joπ uvijek nisam bio, i pored ekstenzivnih putovanja
po svijetu koje imam), ipak u principu naklonjenija
zaπtiti prava manjina, pa tako i Albanaca u Makedoniji.” ∑ “Pa
oni Êe sada, poπto se izvrπe predstojeÊe promjene Ustava, imati
viπe prava i od vaπih Sama”, pokuπavam da mu objasnim. “Albanski
interesi, zapravo, i nisu toliko vaæni za Zapad iz perspektive
navodno obespravljene manjine u Makedoniji, veÊ upravo obratno,
vaæniji su im kao veÊina u regionu, u kojem smo najmalobrojnija
manjina upravo mi Makedonci.” ∑ “Kako to mislite?”
pita me iskreno ili krajnje nedosjetljivo Kjartan. “Tako”, kaæem
mu, “kao dan je jasno da Albanaca u regionu ima bar πest miliona
i to na strateπki veoma znaËajnoj poziciji, koja je veÊ pod
kontrolom Zapada. Radi se o Valonskom zalivu u Albaniji koji je
kljuË Otrantskih vrata. Na Kosovu su SAD izgradile najveÊu bazu
(za koju, za razliku od onih u GrËkoj, ne plaÊaju niπta), a uskoro
Êe se graditi i naftovod za kaspijsku jeftinu naftu od Crnog do
Jadranskog mora, za Ëiju bezbjednost Êe biti kljuËno zadovoljavanje
nekih osnovnih albanskih zahtjeva kao πto su: druga albanska
dræava na Kosovu, skoraπnja autonomija zapadne Makedonije,
a moæda i sjutraπnja Velika Albanija. Da, moæda i bez oficijalne