Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

386
uËini æivotnim, da Ëitaoca obaveæe da se identifikuje sa
izbegliËkom, porodiËnom i qubavnom priËom i sada tu
pomaæe jedino neËitawe. Samo onaj ko iz zavisti ili Ëiste
pizme ne bude Ëitao wegovu prozu moæe ostati ravnoduπan,
dalek ili nem.
Tako su dve kwige odliËnih priËa (Pseudologija fantastika,
1995; Radost brodolomnika, 1997) bile najkraÜi
moguÜi put do ovog kratkog romana u kojem se izmeÑu ironije
i pastiπa prevrednuje ne samo naπ savremeni æivot u
poznom i nekrofilnom titoizmu, te u vreme raspada i ratovawa,
nego se slika savremene civilizacije proverava u
raskolu izmeÑu potreba srca i duπe, sa jedne strane, i praznine
visokoorganizovanog, tehnoloπki i ekonomski superiornog
druπtva, sa druge. Na tu priËu moraju da reaguju biÜa
u kojima satirski zov strasti, kao najboqa, a orijentalna
lewost kao najgora crta prirode, stvaraju posebnu osetqivost.
Da bi Ëitaoca ulovio u ovu zamku veπto postavqenu
jednom senzibilitetu, Vladimir TasiÜ je intertekstualnim
vezama i aluzijama vezao paæwu Ëitaoca za sve ono πto je
osnovni nivo, civilizacijska rasprava u pripovedawu. U
sledeÜem koraku je ispleo mreæu reËenica koje se dodiruju
i prepliÜu iako ih razdvajaju stranice pa i Ëitava poglavqa
kwige, i tek kada ova postmoderna anestezija poËne potpuno
da deluje, ostaju qupke priËe o vrapcu, qudskoj dobroti i
veri, o srcu, ritmu postojawa i oseÜawu veÜem od æivota, o
pepelu, anÑeoskoj blizini, dvojniku i spasewu u bliskosti,
o grnËariji, umetnosti, wenoj istoriji i oblicima, a pre
svega o raskolu izmeÑu simulacija i qubavi. Sve ono πto su
aveti, harpije i erinije od intimnog æivota oduzimale,
bilo da smo se o boqa svojstva qudskosti sami ogreπili ili
samo zatekli u tuÑoj niskosti, sve se to razreπava toplinom
zagrqaja i bliskoπÜu. Onda kada pronaÑe qubav, izmeÑu
Maje i ∏moje æene„, pa Ëak i obiËnog psiÜa, onda se viπe
sfere povlaËe iz naπe uzaludne nostalgije. Mi smo pepeo
davno eksplodiranih zvezda u kojima su se kao u topionici
pravili elelementi, atomi od kojih je naËiweno naπe telo,
i u pepeo Üemo se vratiti. Ali i nebeska briga, za kojom
toliko Ëezne savremeni Ëovek, i zbog kojeg je dvojniËki lik
brata u Oproπtajnom daru divinizovan, pretvara se u pepeo
koji, kao prozu prilika, vaqa protopiti u poeziju srca.
Istoriji i poetici savremene srpske kwiæevnosti
Vladimir TasiÜ u isti mah nudi ono πto joj je najpotrebnije
i πto je najteæe pronaÜi: vitalan oblik pripovedawa