Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

sivomaslinastoj uniformi Jugoslavenske narodne armije zaglavio
je dvije pune godine. Poπto nije imao maturu, za njega je vaæio
duæi vremenski rok od onog koji su domovini sluæili inæinjeri i
drugi diplomirani. Iz Vipave, iz πkole rezervnih oficira, bio je
zatim, po kazni, premjeπten u Novo Mesto. Gledam crno-bijelu
fotografiju mladog Zajca, koji s nepoznatim kolegom, isto tako
“guπterom”, i s titovkom na glavi, u zadræanom frajerskom maniru
blago pomaknuto na lijevu stranu, stoji ispred razgranatog
grma, a u pozadini se nasluÊuju obrisi visokih reflektora koji Ëuvaju
unutraπnji krug kasarne. Gledam tu sliku i postaje mi sve
jasnije da u stvari sebi ne mogu predstaviti πta je zapravo znaËilo
dati dvije godine svog æivota dræavi i partiji.
U vrijeme kada sam generacijski bio prikladan za regruta,
bio sam, naime, zbog sportske ozljede, na lijeËniËkom pregledu
proglaπen za nesposobnog. Ali su mi prijatelji koji nisu imali tu
sreÊu, po povratku iz garnizona po bivπoj Jugoslaviji, uzbuappleeno
priËali o nizu neprestanih poniæavanja, od kojih je bio “Janezpizda”,
pogrdan naziv za Slovence, joπ meappleu blaæim u bogatom
meniju psovki. To je bilo osamdesetih godina. EtniËki kriterij je
poslije Titove smrti postao znaËajan i u sistematskom favoriziranju
srpskog kadra u narodnoj armiji, mada je upravo JNA trebala
biti otjelovljenje posljednjeg pouzdanog jamstva “poslije Tita ∑
Tito”, πto znaËi trebala je πtititi dræavno jedinstvo, revolucionarne
privilegije i “ravnopravnost svih naπih naroda i narodnosti”.
Mislio sam da etniËki identitet u ranim periodima jugoslavenskog
eksperimenta stvarno nije bio vaæan. Dane Zajc mi je
rasprπio te idealizirane predrasude. PriËao mi je o potcjenjivanju
slovenskog partizanstva. To je Zajc posebno dobro zapamtio, a ja
takoappleer. Zaπto? Zato πto je u tom fragmentu proπlosti moguÊe u
suπtini ugledati veÊ i onaj paradoks politiËke lojalnosti koji je
svoju izriËitu artikulaciju dobio u periodu “slovenskog proljeÊa”
u osamdesetim godinama. Naime, radi se o paradoksu po kojem
antikomunistiËki stav joπ ne sadræi automatsko odbijanje buntovniËke
tradicije partizanstva kao svenarodnog otpora. Tako pogreπno
misle, naime, zagovornici domobranske prisege Hitleru,
koji su kao okorjeli desniËari u samostalnoj Sloveniji na legalnim
demokratskim izborima dobili parlamentarna mjesta zajedno
s preobuËenim komunistima, okorjelim ljeviËarima. Ali Dane
je odmah dodao da stvari u vojsci nisu bile crno-bijele: A slovenske
novine smo mogli Ëitati, to da. Jedan od zapovjednika bio je joπ i
nekako blagonaklon. Rekao je da za manjine treba brinuti. Slovenci
kao manjina? U vlastitoj republici? Velika tolerancija oficirske
pameti, stvarno.
31