Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

382
stilsko-formacijske odrednice dopustilo je autoru studije
da unutar korica iste kwige sabere tumaËewa pripovedaka
bitno razliËitih pisaca naπe i hrvatske kwiæevnosti.
Istovremeno, to je dovelo do zanimqivih i novih
tumaËewa nekih od najveÜih imena srpske kwiæevnosti
(mada nije sigurno koliko se AndriÜeve i NastasijeviÜeve
pripovetke mogu uklopiti u modernistiËko Ëitawe).
Istraæivawe ovog burnog i sloæenog razdobqa srpske
i hrvatske kwiæevnosti ostvareno je u ModernistiËkom
pripovedawu usaglaπavawem i kombinovawem istorijskog,
teorijskog i kritiËko-interpretativnog pristupa kwiæevnom
tekstu. Mihajlo PantiÜ je u svojim analizama uspeπno
spojio govor o istorijsko-socijalnoj klimi u kojoj
su dela nastajala (a bez uvida u wu opusi ovih pisaca teπko
da se mogu razumeti) sa konkretnim analizama i ocenama
umetniËke uspelosti pojedinih pripovedaka/novela.
Dragocen uvod i pristup tumaËewu odabranih modernistiËkih
pisaca predstavqaju dva poglavqa: Prethodnici
i Prethodnici . U prvom se skreÜe paæwa na Buwu Veqka
PetroviÜa i Vinaverove PriËe koje su izgubile ravnoteæu
(u kojima se najavquju kasniji Vinaverovi eksperimenti),
a u drugom na prozu Ulderika Donadinija i novele
Augusta Cesarca ≠ dela koja su najavila buduÜe kwiæevne
lomove i u kojima Üe paæqivi Ëitalac prepoznati modernistiËki
nemir pred svetom poremeÜenih i izgubqenih
vrednosti.
Autor je vodio raËuna da studijom budu obuhvaÜeni
pre svega izuzetni i znaËajni pisci, najboqi predstavnici
svoje epohe: „Ne zanima nas, dakle, ona koncepcija kwiæevne
istorije koja u obzir uzima sve pojave, bez obzira
na wihovu prirodu i wihovu vrednost, veÜ poetiËki presek
reprezentativnih uzoraka jednog æanra iz korpusa
pripovednih dela hrvatske i srpske kwiæevnosti koje su
u periodu od 1918 do 1930. godine izuzetno snaæno prepletene„.
Posebno su zanimqive analize pripovedaka Miloπa
Crwanskog i Rastka PetroviÜa, tim pre πto se radi
o izuzetnim, a donekle skrajnutim i reÑe interpretiranim
delima (pripovetke ovih pisaca ostajale su u senci
wihove poezije i romana) najveÜih pisaca srpske avangarde.
»ini se da je ovom prilikom u poqe autorovog bliæeg
interesovawa trebalo da uÑe i zbirka pripovedaka Stanislava
Krakova Crveni Pjero ≠ Mihajlo PantiÜ samo uzgred
upuÜuje na wen znaËaj, prisutnost ekspresionistiËkih