Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

S makedonskog preveo:
Duπko NovakoviÊ
400
UzimajuÊi u obzir dominantne i aktuelne konflikte identiteta,
koji danas onespokojavaju Makedoniju, prema Sarkanjcu,
Makedonija spada meappleu zemlje tzv. »etvrtog sveta, Ëiju distinktivnu
odliku predstavlja upravo problem s identitetom i procesima
njegovog politiËkog legitimisanja.
Sem toga, postkolonijalna kritika u svom nastojanju da suπtinski
prevrednuje imperijalnost i, u svojoj osnovi, diskriminatorski
uËinak na paradigme zapadnog znanja, poseæe i za nas za
isto tako znaËajnom i plodotvornom temom o subalternosti
(potËinjenosti) i perifernost pojedinih (malih) kultura i njihovih
subjekata: nasuprot privilegiranosti velikih, moÊnih, imperijalnih
kultura i njihovih subjekata.
AnalitiËko osvetljavanje i pronicanje u tu bolnu, kulturnu
diskriminiranost, izraæenu preko kategorija “subalternosti” (pot-
Ëinjenosti) predoËava jedno od moguÊih, teorijski produktivnih
ishodiπta u procesu sopstvenog kulturnog, kao i teorijskog prevrednovanja,
πto Sarkanjac priliËno provokativno, ali sasvim
argumentovano i zagovara.
Njegova knjiga se uklapa u tzv. standpoint epistemology,
odnosno epistemologiju (razliËitih) glediπnih taËki i (specifiËnih)
stajaliπta kroz koje se afirmiπe nezadovoljstvo od univerzalistiËkih
modela tradicionalne epistemologije. Takva tendencija
savremene teorije (u Ëijim se okvirima, pored postkolonijalne,
uklapa i feministiËka kritika), oznaËena kao “πkola nezadovoljstva”
∑ prvenstveno stremi u pravcu da konkretnog Ëoveka i njegovu
egzistencijalnu dramatiku ponovo vrati u okvire danas
paradoksalno otuappleene “humanitarnosti bez Ëoveka”.
Neretko ostajuÊi zbunjeni i bez adekvatnog metodoloπkog
alata za zadovoljavajuÊe imenovanje i eventualno razreπavanje
dubokih i bolnih dilema koje slede naπu savremenost ∑ “ovde i
sada”, u SarkanjËevoj knjizi pronalazimo nesumnjivo dragocen
orijentir za dalje produktivno istraæivanje novih analitiËkih sredstava
svojstvenih post-kolonijalnoj teoriji i korisnih za osvetljavanje
naπe kulturno-politiËke situacije.
Ipak, moæda najveÊa zasluga ove knjige sadræana je upravo
u tome πto zahvaljujuÊi otvorenim sumnjama koje izraæava u
pogledu zapadnih hermeneutiËkih kljuËeva, teorija kod nas viπe
nema potrebu da svoje epistemoloπko “breme” licemerno odvaja
i apstraktno profilira, odvajajuÊi ga od svog nasilno preÊutkanog
egzistencijalnog “bremena”.