Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

je izrazio tako πto je “MeseËev pejzaæ”, uokviren zidom izdvajanja,
uokvirio joπ jednom ∑ belom, πirokom cestom koja sugeriπe
pouzdanost, nepromenljivost, slobodu za Ëovekove delatnosti.
Kao malo koji, moæda nijedan Draguljev prostor, ovaj je naseljen
ljudima u poslu, u kretanju ka nekom delotvornom cilju, sa pratiocima
i pomoÊnicima ∑ konjem, senom, sanducima, pruÊem. I
ponekom pticom. Kao uvek, sve su ljudske figure okrenute posmatraËevom
pogledu leappleima, spuπtene glave, πto ovde ima i
posebno konceptualno dejstvo. Niko nije zagledan u naseobinu,
svi deluju kao ljudi iz nekih drugih predela koji ovde svraÊaju i
verovatno i ne vide ono πto vidimo mi. Dva razdvojena, naporedna
“mesta radnje” ∑ u vezi i uslovljenosti, i u potpunoj samostalnosti.
Poput dva nebeska tela Ëija nas veËita povezanost i razdvojenost
toliko inspiriπu.
MelanholiËni pojmovnik
Konjanik
Teπko se mogu udaljiti od stiπane unutraπnje tenzije
Draguljevih slika a da se ne suËelim sa dvema grafikama iz 1995.
i 1996 ∑ Konjanikom i Konjanikom s pticom. Vidim ih kao joπ
jednu, izuzetno impresivnu realizaciju Draguljevog melanholiËnog
pojmovnika. Slikar ukljuËuje nov mozaiËni komad u svoju
globalnu sliku Ëoveka uvek samog i uvek ugroæenog, i onda kada
je u neprobojnoj tmini i kada je u dnevnom prostoru nastanjenom
ljudima kojih nema. Obe grafike mogu se razumeti i tuma-
Ëiti dvojako: i kao vanvremenski, opπtesimboliËni likovni govor
i kao koncept vezan za vreme kataklizmi naπeg prostora. Poπto i
sama mogu da ukljuËim obe moguÊnosti, otvoriÊu i jednu i drugu.
Utoliko pre πto mi se Ëini da one i treba da budu suËeljene
jer su umnogome komplementarne.
I Konjanik i Konjanik s pticom jesu, ili mogu biti, veoma posredne
priËe o Ëovekovoj samoÊi i ugroæenosti. Teπko je reÊi ko je
fundamentalnije sam ∑ konjanik koji odlazi u noÊno crnilo ili
onaj na dnevnoj svetlosti. Obe su slike dramatiËno lepe i uzbudljive.
Ako prihvatimo tumaËenje da je konj ono najplemenitije
πto je Ëovek stekao, da se razlikuje od drugih æivotinja i da je njegova
sudbina neodvojiva od Ëovekove, biÊe nam blisko i zaklju-
Ëivanje da su konj i Ëovek u izuzetno istanËanoj igri sa bezbrojem
moguÊnosti. NoÊu, kad jahaË ne vidi, konj je vidovit i vodiË;
on tada upravlja, jer samo on moæe proÊi nekaænjeno kroz tajne
415