Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

Preveo Luko Paljetak
Preveo Luko Paljetak
152
DLANENO PLATNO
(gazela)
OblaËim gole ruke tvoje u dlaneno platno,
obuvaπ bose noge moje u dlaneno platno,
i dok se, plamen, svlaËim zá te u pepeo noÊi,
oblaËiπ moje sklisko rame u dlaneno platno,
i dok se, voda, svlaËiπ zá me u obalu æeapplei,
oblaËim njeæne, snjeæne dojke u dlaneno platno,
i dok se, zrak, preoblaËim u lak sumrak zagrljajâ,
oblaËiπ sve priljeæne bokove u dlaneno platno,
i kad se, zemlja, svuËeπ u podzemlje æelje,
oblaËim neizbjeænost spola u dlaneno platno,
in dok me svlaËiπ, gola, dok me svlaËiπ, gola rana,
oblaËim tvoju krhku æenskost u dlaneno platno,
i dok te svlaËim, vrijeme, i dok te svlaËim, gladno vrijeme,
oblaËiπ moju prhku muπkost u dlaneno platno,
i sada, kad nas zebe, sada, kad nas zebe jutro,
oblaËim tvoju golu smrtnost u dlaneno platno,
oblaËiπ moju golu smrtnost u dlaneno platno…
ALBA
Van domaπaja ruku snene zore,
na razbacanom logu polutmine,
bojeÊ’ se jutra, πto Êe s bijele gore
doÊu meappleù nas s maËem, da ga rine,
leæimo, jedno uz drugo joπ topli,
hineÊi slabo da nam se joπ sniva,
dok dlanovi mi, sve viπe zasòpli,
zadræati æele voljnost tkiva
πto dodir zvijezda topi ga tog trena.
Ispit Êe te u hîp daljina plava.
Ostat Êe slika tvoja mi skrivèna.
Na ramenu mi tvoja topla glava
leæi svu dugû, svu prekràtkû noÊ.
I skrivam suze, Ëudesnu ne-moÊ.