Download PDF verziju - Sarajevske Sveske

292
veÊ priznanje i pomirenje; sude sudovi, mediji, parlamenti i
raznovrsne komisije; ponekad se sudi, ponekad se ne sudi; ponekad
se arhive otvaraju, ponekad uniπtavaju; ponekad suappleenje
zloËincima izazove spirale novih nasilja; ponekad se proπlosti
prilazi “politikom sistematskog i razumnog istraæivanja”; ËeπÊe
je prate vulkani emocija. No i pored svega ovoga, i nakon svega
ovoga, ostaje oseÊaj da posao nije uraappleen kako valja i da je dvadeseti
vek moæda ishitreno proglaπen ∑ kratkim.
Raditi na proπlosti prethodnog veka koja se velikoduπno
izlila u ovaj, znaËi suoËiti se sa tri sociopatologije: nacionalsocijalizam,
komunizam i kolonijalizam. Kad se spisku od 259 neprevladanih
proπlosti iz poslednje dekade dvadesetog veka, doda
spisak miliona ubijenih, raseljenih, osakaÊenih, poludelih itd.,
onda se sav taj naπ rad na proπlosti i pokuπaj da joj sudimo uËini
potpuno neproporcionalnim poËinjenim zloËinima pa se i sama
“pravda uËini kao nekakva elementarna nepogoda” koja se s vremena
na vreme, bez zakona i reda, obruπi na ponekog dæelata
dok milioni i milioni dæelata i dalje, neometani, svakodnevno
egzerciraju svoj krvavi posao.
U Etiopiji je, nakon pada Mengistuovog reæima, pred sud
izvedeno 3000 zvaniËnika. U evropskim komunistiËkim zemljama
je, pak, nakon 1989. godine zvaniËna politika bila ne gonjenje
veÊ diskvalifikacija (lustracija) bivπih elita uz poneko kriviËno
gonjenje Ëiji je krajnji rezultat gubitak graappleanskih prava.
U Urugvaju je vlada koja je nasledila vojni reæim 1986. donela
zakon o amnestiji. SliËno je bilo i u ©paniji nakon Franka, gde su
se “sve demokratske snage sloæile u nekaænjavanju onih pojedinaca
koji su poËinili zloËine braneÊi ili napadajuÊi Franka”. U
»ileu (1990) i El Salvadoru (1992) elite su se odluËile za pristup
“amnestija ali ne i amnezija” i formirale komisije za pomirenje i
za istinu pod okriljem UN. U Poljskoj se premijer Tadeusz Mazowiecki
zalagao za politiku “debele crte” koju treba podvuÊi u
odnosu na proπlost. No, 1992. ministar unutarnjih poslova je
upoznao Parlament sa spiskom osoba koje su saraappleivale sa tajnom
policijom. Na spisku se naπao jedan broj uglednih politiËara.
Spisak je procureo u javnost i rezultirao padom vlade. Taj
dogaappleaj nazvan je “noc teczek, noÊ dugih dokumenata”, i njime
su otvorena pitanja koja i danas uzbuappleuju poljsku javnost, a moguÊe
i da je njime pitanje komunistiËke proπlosti promenjeno u
neprijatno pitanje “©ta su Poljaci uËinili Poljacima?” umesto
ugodnijeg i bezbednijeg “©ta su Rusi uËinili Poljacima?’
SliËnu politiku “preventivnog zaboravljanja” vodio je i Vaclav
Havel u prvim godinama svog predsednikovanja.