Zoran Sulejmanov i Dejan Sulejmanov - Kricicnoprocesno pravo (p.568)

dna, duri i koga obvinetiot navistina bi bil vinoven. 210
Zna~ajno e da se istakne i toa deka svedocite kako naj~esto dokazno
sredstvo bile klasificirani spored nivnata socijalna polo`ba
i spored polot, taka {to iskazot na bogatiot, duhovnite lica i ma`ot
imale pogolema dokazna vredost od onie na siroma{nite, svetovnite
lica i `enata. Pritoa kako celosen dokaz (probatio plena) se smetal iskazot
na dvajca svedoci, a vrz iskazot samo na eden svedok ne mo`ele da
se utvrduvaat fakti (testis unus, testis nulus).
3. Zakonskata ocena na dokazite se javuvala vo pozitivna i negativna
varijanta. Spored pozitivnata varijanta na ovaa teorija, sudot
moral da zeme deka opredelen fakt î, ili ne î doka`an, a ottamu i
storenoto krivi~noto delo i negoviot storitel, ako î, ili ne î steknat
predvideniot kvantitet i kvalitet na zakonski opredelenite dokazi.
So drugi zborovi, spored ovaa teorija, sudijata bez ogled na svoeto
li~no uveruvawe moral sporniot fakt da go zeme kako doka`an ako
za nego zboruva odreden vid na dokazni sredstva. Taka na primer, vo
nekoi postari zakonodavstva sudot moral sporniot fakt da go zeme
kako doka`an ako go potvrdile dve polnoletni lica na koi toj fakt im
bil poznat od li~no zabele`uvawe. I obratno, sudot moral da zeme
deka faktot ne e doka`an ako ne bile steknati odreden kvantitet i
kvalitet na dokazi.
Spored negativnata varijanta na ovaa teorija pak, sudot ne
mo`el da zeme deka opredelen fakt e doka`an, pa ottamu nitu krivi-
~noto delo i krivi~nata odgovornost na negoviot storitel, ako ne e
steknat potrebniot zakonski kvantitet i kvalitet na dokazite, so taa
razlika {to ovde, toga{ koga zakonski utvrdeniot kvantitet i kvalitet
e postignat, na sudijata mu e ostavena mo`nosta da ceni dali opredelen
fakt e doka`an ili ne, spored negovoto slobodno uveruvawe. Poinaku
ka`ano, negativnata zakonska teorija na dokazite vo su{tina na
sudijata, bez ogled na negovoto uveruvawe, mu zabranuva da zeme odredeni
fakti kako doka`ani ako ne se sobrani odreden vid i odreden
broj na dokazi. Me|utoa, toga{ koga postoi odredeniot broj i kvalitet
na dokazi, sudijata po slobodna ocena odlu~uva dali odredeni fakti se
ili ne se doka`ani. Nakratko, ako zakonski odredenite dokazi ne se
ostvarile, iako samiot e uveren deka dokazite se dovolni, sudijata ne
mo`el da proglasi deka eden fakt e doka`an sprotivno na svoeto
uveruvawe, me|utoa, sprotivno na svoeto uveruvawe moral da se soglasi
deka eden fakt ne e doka`an.
Slaba strana na zakonskata teorija na dokazi se sostoi vo toa
{to spored nea sudot e dol`en da gi zeme kako doka`ani i faktite za
koi ne steknal uveruvawe deka se vistiniti. Ottamu, vo naprednite
procesni zakonodavstva ovaa teorija e napu{tena.
str. 35-36.
210
Foucault, M. Nadzor i kazna, ra|anje zatvora, Informator, Zagreb, 1994,
240