Zoran Sulejmanov i Dejan Sulejmanov - Kricicnoprocesno pravo (p.568)

pretstavuvaat najnesiguren dokaz. 220 Nasproti ova stojali{te postoi i
tn. realisti~ko gledi{te, koe istovremeno go otfrla i dijametralno
sprotivnoto gledi{te spored koe iskazot na svedokot e najsiguren dokazen
materijal. Spored realisti~koto gledi{te, prifateno i od
na{iot zakonodavec, na iskazot na svedokot ne mo`e da mu se pripi{e
pogolema dokazna vrednost odo{to na drugite dokazi, nitu pak
apriorno treba da se otfrli, tuku sekoga{ treba da se podvede na
seriozna psiholo{ka kritika od koja }e se izvede maksimum na vistina
i minimum na zabludi.
2. Psiholo{kite procesi od koi zavisi formiraweto na svesta
i ottamu na iskazot na svedokot, sekoga{ zavisat od odredeni crti na
li~nosta. Sekoja pak li~nost e nositel na odredeni indiviualni
psiholo{ki osobini, koi nu`no, na razli~en na~in se reflektiraat i
kaj svedocite. Ottamu proizleguva i obidot za osoznavawe na odredeni
tipovi na svedoci. Od pove}eto klasifikacii na svedocite koi se
vr{at spored razli~i kriteriumi ovde gi pomestuvame slednite:
1 0 So ogled na faktot koj gi predlaga svedocite i od toa dali go
potvrduvaat ili negiraat obvinenieto, svedocite se delat na svedoci
na obvinenieto i svedoci na odbranata. Podelbata e od formalna priroda
i bez nekoja prakti~na vrednost.
2 0 So ogled na na~not na koj svedocite do{le do soznanie za
krivi~nopravniot nastan tie se delat na neposredni svedoci (svedoci
o~evidci) i posredni svedoci (svedoci po slu{awe). Podelbata ima
vrednost od takti~ki aspekt, ottamu {to soznanijata za krivi~opravniot
nastan treba da se dobivaat od neposredniot izvor, a ne po posreden
pat. Pravilo e da se nastojuva da se dojde do iskaz na svedok o~evidec,
no pritoa mora da se ima predvid deka se mo`ni gre{ki poradi
slabosti vo negovoto percepirawe, pomnewe ili reproducirawe na
ona {to neposredno go soznal.
3 0 So ogled na odnosot sprema obvinetiot se razlikuvaat zainteresirani
svedoci i nezainteresirani svedoci {to e od zna~ewe za
ocenata na verodostojnosta na iskazot.
4 0 Vo krivi~noprocesnata teorija i kriminalistikata postojat
i zna~ajni raspravi okolu vrednosta na iskazite na oddelni vidovi
svedoci, podeleni soglasno nivnata vozrast i pol. Ottamu se vr{i posebna
analiza na iskazite na: 1 0 deca i maloletnici, 2 0 stari lica, i 3 0
lica od `enski pol.
a) Deca i maloletnici kako svedoci. Za decata i maloletnicite
naj~esto se veli deka nivnite iskazi se nesigurni, no ima i sprotivni
220
Denes e sozdaden siguren i dovolno prou~en zaklu~ok, deka iskazot
na svedok poradi gre{kite vo percepcijata, se}avaweto i reprodukcijata, poradi
evetualnata nebre`nost ili poradi nedovolnata upatenost na sudijata
vo negovata ocena e sosema nesigurno i opasno sredstvo. Vasiljevi}, T. op. cit.
str. 367.
254