Zoran Sulejmanov i Dejan Sulejmanov - Kricicnoprocesno pravo (p.568)

site sferi na ~ovekovoto soznanie, nema apsolutna, tuku samo relativna
vrednost. Toa proizleguva ottamu {to vistinata sekoga{ zavisi od
kvantitetot i kvalitetot na upotrebenite dokazi. So ogled na toa vo
krivi~nata postapka mora sistematski da se smeta so mo`nosta od
zabludi i gre{ki. Toa go priznava i samiot zakonodavec so predviduvaweto
na institutite povtoruvawe na krivi~nata postapka ili postapkata
za nadomest na {teta, rehabilitacija i za ostvaruvawe na
drugite prava na lica neopravdano osudeni i neosnovano li{eni od
sloboda. 72 Ottamu, ako vistinata ja definirame kako to~na subjektivna
pretstava (psiholo{ki sud, uveruvawe) za ona {to postoi ({to se slu-
~ilo) ili ne postoi ({to ne se slu~ilo) vo objektivnata realnost, 73
nema nikakva potreba od kakvi i da e filozofski dengubi okolu pra-
{aweto dali vistinata e materijalna ili nematerijalna. Ili poinaku,
ottamu {to ~ovekovite uveruvawa ne se materijalni kategorii, tuku
fenomeni {to vo ne~ija svest se javuvaat kako odraz na nadvore{nata
materijalna realnost, smetame deka e izli{no kakvo i da e konstruirawe
na poimot materijalna vistina. 74
Problemot {to vo krivi~nata postapka sepak, ostanuva i treba
da se re{ava e merata vo koja subjektivnata uverenost na sudijata za
odreden nastan (krivi~noto delo i negoviot storitel) se sovpa|a so
objektivnata prisutnost na toj nastan vo stvarnosta. Vo odgovorot na
toa pra{awe se priklonuvame kon tvrdewata spored koi do osuda na
obvinetiot za storenoto delo mo`e da dojde samo ako sudot dosegne do
izvesnosta (razumna subjektivna uverenost) deka postignatata pretstava
za fakti~kata sostojba i za li~nosta na obvinetiot se sovpa|a so
stvarnosta. Toa zna~i deka sudijata ne e dovolno da se zadovoli so
odreden, pa duri i najgolem stepen na verojatnost (verojatnost koja se
grani~i so izvesnosta). Vistinata kako subjektiven stav postoi samo
toga{ koga sudot celosno e uveren vo taa vistina i voop{to ne se somneva
deka seto ona kon {to se pridr`uva mo`e da bide poinaku.
72
Spored Roxin, izvesnosta koja sudijata treba da ja postigne ne e matemati~ka
ili apsolutna izvesnost. Sekoe sudisko poznavawe doveduva samo
do subjektivna ili relativna izvesnost. Taa (za li~nota vrzana) izvesnost ne
e isklu~ena so (teoretskata) svest deka sekoj sud zasnovan na ~ovekovoto poznavawe,
pode`i na site gr{ki i zabludi koi se usloveni so nesovr{enosta na
ovoj vid na poznavawe. Navedeno spored Vodineli}, V. Istina - jedan od osnovnih
problema nauke o krivi~nom postupku, Na{a zakonitost, Zagreb, 1978/6, str. 40.
73
Vo krivi~nata postapka, mislovniot proces koj se ostvaruva kaj sudijata
treba da go dovede do uverenost deka psiholo{kiot sud {to toj go sozdal,
se sovpa|a so objektivnata realnost.
74
Vo postarata procesnopravna literatura terminot materijalna vistina
naj~esto se izedna~uva{e so celosnoto i vistinito utvrduvawe na fakti~kata
sostojba, odnosno so najvisokiot stepen na izvesnost {to mo`e da se
dostigne vo krivi~ata postapka.
93