Zoran Sulejmanov i Dejan Sulejmanov - Kricicnoprocesno pravo (p.568)

negovata sklonost kon vistinata ili lagata) i kon otkrivawe na negovite
motivi za da se dobijat posigurni iskazi za spornite fakti.
Nakratko, pri soslu{uvaweto na svedokot i ocenata na vrednosta
na svedokot, ispituva~ot treba da izvr{i tri zada~i: a) da gi ispita
psihofizi~kite osobenosti i okolnosti na samiot svedok, b) da gi
utvrdi oddelnite okolnosti na nastanot i svojstvata na predmetot, i v)
da utvrdi na koj na~in do{lo do zabele`uvaweto, pomneweto i reproduciraweto
na nastanot. 230
3. Napred vidovme deka izjavata {to ja dava svedokot pretstavuva
iskaz so koj svedokot gi prenesuva sopstvenite neposredni zabel`uvawa
za faktite od minatoto {to gi soznal so pomo{ na setilata na
vid i sluh za odreden krivi~nopraven nastan. Iskazot na svedokot, me-
|utoa, mo`e da poteknuva i od posredno soznanie za faktite od drugi
lica ili od negovo zaklu~uvawe za nivnoto postoewe vrz osnova na
drugi zabele`uvawa i izvori. Vo prviot slu~aj stanuva zbor za neposreden
svedok, svedok o~evidec (svedok koj samiot go zabele`al nastanot,
odnosno tekot na krivi~noto delo), a vo vtoriot za posreden svedok,
svedok po slu{awe (svedok koj sam ne go zabele`al tekot na krivi~noto
delo tuku svojot iskaz go iznesuva, preraska`uva vrz osnova na
toa {to go ~ul od drugi). Vo vrska so ova razlikuvawe vo dokaznata teorija
vladee ednodu{no sfa}awe: od svedokot glavno se bara samiot da
gi zabele`al spornite (re{ava~ki, glavni) fakti: Svedokot treba da
go iznese toa {to go znael i pri {to li~no prisustvuval pa taka so sopstveni,
a ne so tu|i setila go spoznal (Testis debat deponere de eo quod
novit et praesens fuit et sic per proprium sensum, non autem sensum alterius).
Site se soglasuvaat deka svedokot o~evidec vredi pove}e od drugite
(Testis de visu praeponderat aliis). Vo ovaa smisla e i maksimata: Testis oculatus
unus plus valet quam aurati decem - Pove}e vredi eden svedok po viduvawe
(koj videl), odo{to deset po slu{awe (koi ~ule od nekoj drug). Od
navedenoto proizleguva deka vo krivi~nata postapka posrednoto svedo~ewe
na~elno ne se dopu{ta, odnosno iskazite na svedocite po slu-
{awe po pravilo, nemaat sopstvena dokazna vrednost. Takvite iskazi
ne se duri ni indicii pa sudijata vrz nivna osnova ne mo`e da sudi za
re{ava~kite dokazi. Vo taa smisla vo teorijata ispravno se zabele-
`uva - dokolku se doka`e deka treto (na sudot nedostapno) lice dalo
izjava, od toa ne smee da se izvede zaklu~ok za nejzinata sodr`inska vistinitost.
Zaklu~okot koj bi se izvel od toa deka izjavata e to~na, za-
{to e dadena na svedok po slu{awe bi bil nedopu{ten, za{to ne e
spoiv so `ivotnoto iskustvo i soznanijata na sudskata psihologija.
Ottamu taa izjava, po pravilo, ostanuva samo nekoj vid kriminalisti~ka
"traga", koja treba da gi orientira organite na vnatre{ni raboti.
Na{eto pravo ne zabranuva utvrduvawe na fakti i vrz osnova na
iskaz na svedok po slu{awene, me|utoa po samata priroda na rabotite,
230
Ibid, str. 480.
264