pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

agresije koju su i sami pokazivali. Što se tiče uticaja medija na agresivnost, autori ove studije
smatraju da se gledanje i slušanje medija samo u manjoj meri podudaralo sa agresivnim,
delinkventnim i prosocijalnim ponašanjem. Gledanje video i televizijskih filmova podudaralo se sa
školskim nasiljem, delinkvencijom i nesocijalnošću. Važnu ulogu u podsticanju nasilja pripada
stripovima i videoigrama. Mladi koji su skloniji agresiji daju prednost sadržajima koji usmeravaju i
pojačavaju njihove već postojeće predispozicije. Može se pretpostaviti da postoji veza između
konzumiranja medijskog predstavljanja nasilja i realnog agresivnog ponašanja problematičnih
grupa (isto, 205).
Istraživanje Eisermann-a (2001, 120) dokazuje kako postoje značajne razlike između
odgovora dobijenih putem ankete o prihvatanju nasilja na televiziji (većina ispitanika je za zabranu
nasilja na televiziji) i stvarnog ponašanja. Istraživanja sprovedena u Australiji (Anderson i
Bushman 2001, 359) ukazuju da nasilne kompjuterske igre podstiču nasilno ponašanje i da nasilje
u on-line medijima povećava agresivno ponašanje.
Kunczik (1998, 15) nasilje u medijima pokušava da prikaže kroz razne dihotomije i
razlikuje direktno i indirektno nasilje. Pod direktnim nasiljem misli se na fizičke i psihičke
posledice koje trpi neka osoba, dok se pod indirektnim podrazumeva nasilje koje je sastavni deo
sistema gde aktivni protagonist nasilja nije vidljiv. Postoji medijski iscenirano nasilje - ono koje je
prilagođeno za publiku, i medijski obrađeno nasilje koje se prikazuje u kontekstu koji pokušava na
stvaran način da prikaže svet, kao što su informativni sadržaji i drugo. Dakle, različite funkcije koje
može da ima nasilje prikazano u medijima, može postati model za zauzimanje moralnog suda o
prihvatljivosti ili neprihvatljivosti nasilnog delovanja.
Uprkos sve većem značaju koje dobijaju novi mediji, uticaj televizije na život pojedinca je
veoma velik. Televizija je audiovizuelni medij, koja „govori“ i slikom podstiče emocionalne
odgovore koji su neposredniji od drugih načina komunikacije. Sadržaje koje televizija pokazuje
doživljvaju se na poseban način i prožimaju se sa svakodnevnim životom i na taj način stvaraju
mnoge pretpostavke za proces identifikacije. Televizija prikazujući nasilje daje istovremeno i
okvir za ono što prikazuje definišući situaciju, problem i usmeravajući u kojem pravcu treba tražiti
odgovor. Različiti oblici nasilja u televizijskim programima govore o tome da treba da se imaju u
vidu karakteristike pojedinih televizijskih programa i njihove funkcije. Naime, televizija želi da
ostvari cilj koji se može shvatiti kada su poznati motivi njenog delovanja, koji nisu uvek
prepoznatljivi. Elementi koji utiču na delovanje nasilja su:
Karakteristike televizijskog sadržaja - ukoliko je osoba koja čini nasilje prikazana na
privlačan (atraktivan) način, sa takvom osobom se lakše uspostavlja identifikacija. Na taj
način se pojačava uticaj nasilja i može značajno uticati i podsticati na nasilničko ponašanje.
89