pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

nasilja u školi, treba da postanu središte ne samo učenja i znanja, već i središte sportskih
aktivnosti.
S obzirom na ovu činjenicu, odlučili smo da se u skladu sa postavljenim problemom
fokusiramo na sledeći predmet istraživanja: Pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u
prevenciji nasilja u školi.
2. Problem istraživanja
Složena problematika nasilja u školi predmet je brojnih istraživačkih projekata u
različitim zemljama i kulturama. Uglavnom se ispituju učenici osnovnoškolskog i
srednjoškolskog uzrasta iz tipičnih škola. Gotovo je zanemarljivo mali broj istraživanja ovog
tipa usmeren na lako mentalno nedovoljno razvijene učenike koji imaju karakteristike
hiperaktivnosti/impulsivnosti. Kao vulnerabilniji deo populacije, ovi problemi najviše pogađaju
decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Period detinjstva i mladosti je period protivurečnih
kolebanja agresivnih težnji i menjanja unutrašnje stvarnosti. Međutim, povišena agresija u
velikoj meri ugrožava identitet mlade osobe i može dovesti do regresije, antisocijalnog i
delinkventnog ponašanja (Stanković-Đorđević, 2007, 798).
U skladu sa razvojnim sposobnostima lako mentalno nedovoljno razvijenih učenika,
agresija je u početku isključivo fizička, da bi se na starijim uzrasnim kategorijama javili i prvi
oblici verbalne i relacione agresije. Istraživanja ukazuju da je pored ostalih, jedna od
karakteristika nasilnika hiperaktivnost (Žužul, 1989., Moffitt, 1993., Bojanin, 1997., Rube i
Reddy, 2005., Mitrović i sar., 2008). Razdvajanje poremećja ponašanja od hiperaktivnosti je
teško i često postoji preklapanje. Poremećaje ponašanja karakteriše ponavljano i trajno
prisustvo obrazaca antisocijalnog, agresivnog izazivačkog ponašanja. Kada je ovako ponašanje
ispoljeno u najekstremnijem obliku za pojedinca, svodi se na veće prestupe od socijalno
očekivanog za uzrast i stoga je ozbiljnije od običnog dečjeg nestašluka.
Nastavnici i stručni saradnici u školama ukazuju na porast nedoličnog ponašanja i
agresivnosti učenika u školi, sve lošiju komunikaciju u odnosima između učenika. Dakle,
nasilje u školi nije nova pojava, ali ono što zabrinjava jeste njegova eskalacija poslednjih
godina, pa samim tim preti da postane ustaljen način komunikacije između učenika.
Razlozi o potrebama istraživanja su pored navedenih i sledeći:
- Sprečavanje nasilja pitanje je poštovanja temeljnih demokratskih prava svakog pojedinca, pa
tako i učenika jer Škola mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle: „obrazovanje i
174