pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

kao i da osmisli ono što je naučilo o sebi i svetu suočavajući se sa problemima. Kako bi se razvio
ovaj aspekt otpornosti koriste se različite kreativne aktivnosti koje omogućavaju dečje izražavanje i
olakšavaju drugačiji uvid u situaciju kao što je npr. igra, oblikovanje, crtanje.
Doživljaj sopstvene delotvornosti označava proizvod sposobnosti da se socijalne,
kognitivne i emocionalne (sub)veštine organizuju i usklađeno pridonose ostvarivanju različitih
ciljeva. Delotvorno funkcionisanje pretpostavlja uverenja o mogućnosti njihovog delotvornog
korištenja i veština konstruktivnog rešavanja sukoba. Potrebno je deci omogućiti da usvoje
socijalne veštine, jer im one olakšavaju da se uključe u različite aktivnosti šireći socijalnu mrežu i
na taj način lakše suočavaju sa zahtevima okruženja.
Delotvorno suočavanje sa stresom podrazumeva aktivnosti pojedinca da promeni
trenutno poremećeni odnos s okolinom menjanjem nepovoljnih aspekata u okolini, sopstvenog
ponašanja, ili smanjivanjem doživljaja stresa na subjektivnom planu. Postoji niz strategija
suočavanja koje dete može koristiti u teškim životnim situacijama - traženje socijalne podrške,
maštajući i sanjareći, izražavajući osećaj, povlačenjem i pasivizacijom, aktivnim rešavanjem
problema, humorom. Važno je da dete razvije različite strategije suočavanja i da u zavisnosti od
situacije koristi neke od njih.
Samopoimanje i samopoštovanje predstavlja četvrti nivo koncepta otpornosti.
Samopoimanje se odnosi na sliku koju ima pojedinac o sebi kao socijalnom, intelektualnom,
emocionalnom, fizičkom biću. Posebno je važan odnos između percepcije samih sebe i doživljaja
drugih ljudi. Osoba koja poznaje i prihvata sebe u mogućnosti je da preuzme odgovornost za
posledice svojih radnji. Za razvoj empatije i brige o drugima ključno je samopoštovanje. Ukoliko
dete ne prihvata sebe, teško mu je da prihvati mišljenje i potrebe drugog deteta, što je temelj
agresivnog ponašanja. S druge strane, deca koja imaju nisko samopoštovanje socijalno se povlače.
Zato je preduslov celokupnog razvoja deteta afirmacija i potvrđivanje sopstvene vrednosti ko i šta
smo mi, međusobnog prihvatanja u grupi vršnjaka i konstruktivnog rešavanja konflikta.
U pojmu otpornost naglašava se ishod prilagođavanja. Naime, otporna deca iako je
njihovo odrastanje opterećeno rizičnim faktorima, koriste svoje pozitivne snage pokazujući
snalažljivost u postizanju pozitivnih razvojnih izlaza, sposobnost konstruktivnog delovanja.
Otpornost, tj. osnaženost se opisuje kao karakteristika koja omogućava osobi da donese pravilan
izbor ponašanja uprkos negativnim uticajima npr. nasilju. Luthar i sar. (2000, 543) otpornost
definišu kao „dinamičan proces koji okružuje pozitivnu adaptaciju unutar konteksta značajnih
negativnih događaja“. Međutim, otpornost može da bude ne samo karakteristika pojedinca, već i
socijalnog okruženja - porodice, škole, lokalne zajednice itd. Iako se „osnaživanje“ ne može
naučiti, ono što je moguće je naučiti decu i mlade socijalnim veštinama. Dakle, u središtu
103