pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

Važna napomena:
VN
Izvod:
IZ
Istraživanje prikazano ovim radom imalo je za
cilj sticanje uvida u percepciju nasilja u školi od strane
učenika osnovne škole, uočavanje razlika između nasilnih
učenika i onih koje su žrtve, ali i pronalaženje oblasti u
kojima je potrebno delovati implementacijom
preventivnog programa. Posebni cilj ovog rada usmeren
je na ispitivanje da li implementacija preventivnog
programa dovodi do smanjenja nasilja u školi? Populaciju
predstavljaju lako mentalno nedovoljno razvijeni učenici
osnovnoškolskog uzrasta iz Bečeja. Istraživanje je
obavljeno na namernom uzorku od 174 ispitanika (učenici
od 4-8 razreda). Kao vulnerabilniji deo populacije, lako
mentalno nedovoljno razvijena deca koja u svom
ponašanju pokazuju i simptome
hiperaktivnosti/impulsivnosti, sklona su brzom
reagovanju bez razmišljanja o posledicama svog
ponašanja i na taj način namerno ili slučajno mogu da
iritiraju nasilnika. Rezultat ili posledica prethodno
navedenih obeležja su socijalni problemi. Karakteristike
kao što su impulsivnost i hiperaktivnost, često se smatraju
„motorom“ za fizičku agresivnost i odgovorne su za
razvoj antisocijalnog ponašanja (prema: Essau, Conradt,
2004, 73).
Agresivno ponašanje ispitivano je u okvirima više
teorija: Bronfrenbrenerova teorija (ekološki pristup),
instiktivističke teorije, frustraciona teorija, teorije
socijalnog učenja i teorije koje u fokus stavljaju analizu
kognitivnih procesa koji se dešavaju u pojednicu od
trenutka izloženosti određenoj grupi podražaja (situaciji)
pa do eventualne reakcije (agresije). U radu se polazi od
stava da je agresivno ponašanje oblik neadekvatnog
reagovanja tokom socijalne interakcije, da se dete na taj
način ponaša zato što je umesto socijalno adekvatnijih
postupaka, usvojilo takav način reagovanja, te je potrebno
takvo dete naučiti da se ponaša na socijalno prihvatljiv
način.
iv