pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

direktni uticaji roditelja tokom detinjstva utiču na razvoj agresivnog ponašanja. Dakle, ukoliko
roditelji ispoljavaju agresivno ponašanje deca neće usvojiti mehanizme inhibicije agresije i zbog
toga će se ponašati agresivno.
Nasilničko ponašanje je svesna i namerna neprijateljska aktivnost čija je svrha da se kroz
pretnje i agresiju izazove strah i povredi druga osoba. Iako nasilno ponašanje može izgledati kao
haotičan proces, ono sadrži četiri elementa (Coloroso, 2004, 32):
1. Nesrazmera moći - nasilnik može da bude jači, stariji i dominantniji. Broj dece koja zajedno
vrše nasilje može da prouzrukuje ovu nesrazmeru moći. Nasilničko ponašanje ne uključuje
konflikt dva deteta podjednakog stepena moći.
2. Namera povređivanja - nasilniku je cilj da nanese drugoj osobi emocionalnu ili fizičku bol i
da uživa u posmatranju patnje. Dakle, nasilje podrazumeva želju za povređivanjem druge
osobe.
3. Pretnja nastavkom agresije - nasilnik i žrtva znaju da će se nasilničko ponašanje
najverovatnije ponoviti. Nasilničko ponašanje nije jednokratan događaj.
4. Prestravljenost - je rezultat sistematskog nasilja i koristi se da bi se uplašili drugi i održala
dominacija. Nasilnik se može ponašati slobodno (bez straha od okrivljavanja) kada stvori
prestravljenost kod dece. Žrtva postaje bespomoćna i postoji mala verovatnoća da će
nekome reći ili uzvratiti. Nasilnik smatra da će se posmatrači uključiti u nasilje ili da će ga
podržati ili ga neće zaustaviti. Na ovaj način počinje krug nasilja.
Svim tipovima nasilnika zajedničko je da iskorištavaju druge, odbijaju da preduzmu
odgovornost za svoje ponašanje, željni su pažnje i vole da dominiraju. Uglavnom su fizički jači, što
određuje pobedu, dok je žrtva slabija i uvek gubi. Postoje brojni razlozi zbog kojih neka deca
koriste svoje sposobnosti za zlostavljanje druge dece. Nasilnici se ne rađaju kao nasilnici, već uče
kako to da postanu. Urođeni temperament je samo jedan od faktora, ali tu su i uticaji okoline kao
što je: porodična atmosfera, školska klima, zajednica i kultura - mediji, koji dopuštaju ili podstiču
takvo ponašanje. Prema Colorosu, B. (isto, 34 ) pored niza zajedničkih karakteristika, postoje više
tipova nasilnika:
- samouvereni (osećaju se superiornijim od svojih vršnjaka, što može stvoriti pogrešnu sliku
kod ostale dece, pa mu se dive zbog odlučnosti i jake ličnosti),
- socijalni nasilnici (koriste glasine, verbalne uvrede kako bi svoje žrtve izbacili iz socijalnih
aktivnosti),
51