pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

ekspresivnom govoru koji remete razvoj samostalnosti mogu da postoje i u odraslom životnom
dobu. Zbog nedovoljne integracije različitih funkcija centralnog nervnog sistema i gubitka
dominacije korteksa javlja se nezrelost nervno - mišićnih struktura, slaba diferencijacija gnostičkih
funkcija i siromašan emocionalni i socijalni razvoj, što su karakteristike disharmoničnog razvoja
ličnosti (Bojanin i sar., 2002, 267).
Lako mentalno nedovoljno razvijenim osobama je od velike koristi obrazovanje koje ima za
cilj da razvije njihove sposobnosti i kompenzuje njihov hendikep. Većina onih koji pripadaju višim
nivoima lake mentalne nedovoljne razvijenosti se mogu potencijalno osposobiti za poslove u
kojima se više traže praktične sposobnosti, uključujući nekvalifikovane ili polukvalifikovane
manuelne poslove. Uopšte, emocionalni, socijalni i problemi ponašanja lako mentalno nedovoljno
razvijenih osoba, kao i potrebe za tretmanom i podrškom koje proizilaze iz njih, sličnije su onima
koje postoje kod osoba normalne inteligencije, nego specifičnim problemima umereno i teško
mentalno nedovoljno razvijenih.
Kao vulnerabilniji deo populacije, lako mentalno nedovoljno razvijene osobe karakteriše
opšta dezinhibiranost u ponašanju, neorganizovana aktivnost, nemoć da se odloži trenutno
zadovoljenje prohteva, površna i kratkotrajna pažnja, oskudna verbalna komunikacija i oskudno
namerno pamćenje, ipak se može ustanoviti da se određena deca izdvajaju na osnovu intenziteta
poremećaja pažnje i hiperaktivnosti.
Lako mentalno nedovoljno razvijena deca, koja u svom ponašanju pokazuju i simptome
hiperaktivnosti/impulsivnosti, sklona su brzom reagovanju bez razmišljanja o posledicama svog
ponašanja i na taj način namerno ili slučajno mogu da iritiraju nasilnika. Zatim, imaju teškoće da
odluče koje je rešenje najprimerenije situaciji, fokusiraju se više na krajnje ciljeve nego na prelazne
korake u njihovom dostizanju, vide manji broj posledica povezanih sa svojim ponašanjem,
smišljaju neadekvatna rešenja, slabije uočavaju uzroke negativnih postupaka.
Agresivno ponašanje često se pojavljuje kod mentalno nedovoljno razvijene dece i praćena
nemogućnošću kontrole impulsa, uzimajući formu panagresije koja se usmerava prema svakome ko
pokušava da se približi detetu i da prodre u njegov svet. Agresivno ponašanje može da se pojavi
bez ikakve provokacije, koje se pojavljuje na primer sa destrukcijom igračaka. Takvo ponašanje je
povezano s dečjm niskim pragom frustracione tolerancije. Smatra se da agresivno ponašanje
mentalno nedovoljno razvijene dece potiče od anatomskih promena na mozgu. S druge strane,
veoma je važan i uticaj i stav okoline na pojavu iste.
U skladu sa razvojnim sposobnostima lako mentalno nedovoljno razvijenih učenika,
agresija je u početku isključivo fizička, da bi se na starijim uzrasnim kategorijama javili i prvi
oblici verbalne i relacione agresije. Fizička i verbalna agresivnost najčešće je ispoljavanje osećaja
66