pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

se od sledećeg: kultura na idealan način nudi svima mogućnost da zadovolje svoje potrebe i želje,
međutim društvo obezbeđuje ograničen broj stvarnih prilika za zadovoljenje iste. S obzirom da
određen broj pojedinaca i grupa ne može da zadovolji svoje potrebe i želje, doživljavaju neuspeh
koji jeste mogući nosilac nasilja u školama. Danas učenici sede ispred televizora, kompjutera, u
školi, a malo ko se brine kako će se kanalisati višak energije. Nažalost, mediji često imaju
negativan uticaj na vaspitanje i ponašanje lako mentalno nedovoljno razvijene dece i mladih koji
nekritički prihvataju nasilje iz medija.
Hiperaktivnost, impulsivnost i problemi usmeravanja pažnje predstavljaju naročito ozbiljan
problem zbog brojnih negativnih posledica na planu školskog i socijalnog ponašanja. Teškoće u
usmeravanju pažnje i koncentraciji najčešće rezultiraju u školskom neuspehu, dok impulsivnost i
agresija u teškoćama stvaranja dobrih socijalnih odnosa s vršnjacima i mreže socijalne podrške. Od
škole, kao važnog agensa socijalizacije, očekuje se da u najvećoj meri redukuje agresivno ponašanje
učenika i da ih osposobi za moralno i društveno odgovorno ponašanje u školi i van nje. Zato je
veoma važno prepoznati i zaustaviti nasilje u školi, jer ukoliko se na vreme ne krene sa prevencijom
posledice za zdravlje, ali i školski uspeh mogu biti velike.
Nasilje u školi se mora rešavati kao sistemska preventivna zaštitna mera koja insistira na
zajedničkom delovanju svih raspoloživih resursa. Škola kao društvena institucija ima najviše
mogućnosti da planski, organizovano i sistematski utiče na vaspitanje i obrazovanje učenika i u tom
smislu ima određenu odgovornost da prevencijom predupredi i smanji nasilje kod učenika. Kada se
učenici osećaju sigurno i dobro, to pridonosi usmeravanju ka socijalno prihvatljivim oblicima
ponašanja, osećaju pripadnosti, adaptaciji na školu, tj. smanjenju negativnih osećaja i neprilagođenog
ponašanja.
Svaki nastavni predmet pruža određene mogućnosti da se putem programskih sadržaja vrši
uticaj na vaspitanje učenika. Nivo i stepen uticaja nastavnih predmeta nije samo uslovljen vrstom
programskih sadržaja, već zavisi i od načina konkretizacije vaspitnih ciljeva i zadataka, od oblika,
metoda i sredstava rada koji se koriste u radu sa učenicima, od njihove prilagođenosti uzrasnim i
individualnim karakteristikama učenika, od stavova nastavnika prema sadržajima koje tumače i
prenose, a naročito od stepena aktivnosti učenika u vaspitno-obrazovnom procesu.
Vaspitni zadaci zauzimaju posebno značajno mesto u strukturi zadataka fizičkog vaspitanja.
Reč je, u stvari, o tome da se kroz fizičko vaspitanje, njegove sadržaje, sredstva i metode iskazuju
višestrani vaspitni uticaji. To, u stvari, znači da programi i oblici fizičkog vaspitanja obezbeđuju
širok okvir za razvoj društveno - moralnih, intelektualnih, estetskih i drugih vrednosti i sposobnosti
6