pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

Iskustva različitih zemalja pokazuju, da primenom programa rane prevencije nasilja u školi
porast nasilja kod mladih može da se zaustavi i da se učestalost nasilja u celini može značajno
smanjiti. Najuspešniji pristup prevenciji nasilja u školi je onaj koji obuhvata sve ljude u školi,
koji počinju još na predškolskom uzrastu, koji prožima celokupni vaspitno - obrazovni program i
ne ograničava se na pojedine učenike ili pojedine predmete ili časove, usmeren na izgradnju
pozitivne klime u školi - u kojoj se ne toleriše nasilje, dok se pozitivno ponašanje podstiče i
nagrađuje. Veoma važan deo uspešnog preventivnog programa je participacija samih učenika u
davanju informacija o školskom nasilju i u pružanju pomoći i podrške vršnjacima koji su žrtve
nasilja. Uspešnost preventivnih programa zavisi i od podrške nastavnika, roditelja i društvene
sredine u kojoj se škola nalazi (Gašić-Pavišić, 2004, 185).
Može se konstatovati da se nasilje u školi može: „ suzbiti ili sprečiti, barem na kratke
staze, prilagođavanjem fizičkog okoliša; unapređenjem socijalnih veština učenika, nastavnika i
administracije; razvijanjem obuhvatnih školskih disciplinskih planova; poboljšanjem odnosa s
roditeljima; planiranjem reakcija u kriznim situacijama; promenama kurikuluma; većim
uključivanjem zajednice; razvijanjem dobrih odnosa s policijom; razvijanje ekstrakurikularnih
aktivnosti; dobrim poznavanjem zakona; obukom roditelja; i poboljšanjem međusobnih odnosa
odraslih u školi.“ (Conoley i Goldstein, 1997, 494).
14. Prevencija nasilja u školi putem pedagoške komunikacije
Kako bi se predupredilo agresivno ponašanje učenika, prevashodno je važna uspešna
komunikacija između učenika. U Pedagoškoj enciklopediji komunikacija se definiše kao razmena
poruka, informacija između dve ili više osoba (1989, 404). Sama socijalna interakcija zasniva se na
komunikaciji. Prema teoriji informacija, komunikacijski proces sastoji se od: pošiljaoca, primaoca,
medija (posrednik između pošiljaoca i primaoca), poruke (značenje ili informacija koja se prenosi
od pošiljaoca do primaoca) i ishoda (promene u ponašanju primaoca) (Shanon i Weaver, 1949,
prema: Havelka, 1992, 67). U komunikacijski proces učesnici komunikacije, pošiljalac i primalac,
unose predhodna iskustva, očekivanja, lične osobine, trenutno stanje i druge sadržaje koji utiču
kako na upotrebu medija i na sadržaj poruke, tako i na sam ishod komunikacije. Pretpostavka
uspešne komunikacije je isto interpretiranje sadržaja poruke, i kod primaoca i kod pošiljaoca
informacije, spremnost za saradnju, interakcija i kooperativnost učesnika komunikacije.
124