pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

U nastojanju da dođemo do odgovora na pitanje da li postoje razlike između
eksperimentalne i kontrolne grupe u odnosu na doživljeno/učinjeno nasilje, došli smo do
sledećeg zaključka - potvrđena je alternativna hipoteza H 4 . 1 (a) koja glasi: Postoji značajna
razlika između dva subuzorka u odnosu na doživljeno nasilje: učenici koji imaju karakteristike
hiperaktivnosti/impulsivnosti doživeli su sve oblike nasilja. U skladu sa dobijenim rezultatima
može se zaključiti da je nasilje među decom u školi prisutno i to u različitim oblicima. Među
doživljenim nasiljem, verbalno nasilje je bilo najčešće zastupljeno, zatim fizičko nasilje,
ekonomsko, a najmanje je bilo zastupljeno seksualno nasilje. Podaci dobijeni u našem
istraživanju poklapaju se sa podacima koji su dobijeni i u više zemalja i na Balkanu, i u Evropi
(Craig i Harel, 2004, prema: Popadić i Plut, 2007, 313-314). Potvrđena je i alternativna
hipoteza H 4 . 2 (a) koja glasi: Postoji značajna razlika između dva subuzorka u odnosu na
učinjeno nasilje: učenici koji imaju karakteristike hiperaktivnosti/impulsivnosti u većoj meri su
nasilni. Rezultati istraživanja sprovedeni u našem istraživanju slični su onima koje su Popadić i
Plut (2007, 313) sproveli pomoću upitnika na 26,628 učenika od 3. do 8. razreda u 50 osnovnih
škola širom Srbije. Pokazalo se da je u periodu od tri meseca 65.3% učenika, doživelo neki
oblik vršnjačkog nasilja. Ako se analiziraju slučajevi ponovljenog nasilja, onda se 20.7%
učenika moglo klasifikovati u žrtve, 3.8% u nasilnike i 3.6% u žrtve/nasilnike. Zaključujemo da
se prihvata opšta hipoteza H 4 (a) koja glasi: Razlike između ispitanika eksperimentalne i
kontrolne grupe u odnosu na doživljeno/učinjeno nasilje statistički su značajne.
U grupi individualnih determinanti ispitivali smo da li postoje razlike po polu i u
odnosu na uzrast u učinjenom nasilju u odnosu na grupe. Potvrđujemo alternativnu hipotezu H 5 .
1 (a) koja glasi: Postoji značajna razlika između dva subuzorka u odnosu na pol i doživljeno
nasilje: dečaci u većoj meri vrše nasilje. Rezultati našeg istraživanja kompatibilni su sa
rezultatima više istraživanja, koje pokazuju da su dečaci agresivniji i znatno češće nasilnici
nego devojčice (Craig i sar., 2000, 24). Potvrđujemo i alternativnu hipotezu H 5 . 2 (a) koja glasi:
Postoji značajna razlika između dva subuzorka u odnosu na uzrast i doživljeno nasilje: nasilje
čine u većoj meri vršnjaci. Ovo istraživanje ukazuje na činjenicu da u većem broju učenici kao
način rešavanja sukoba koriste nasilje. Dobijeni rezultati, kompatibilni su sa istraživanjem koje
je sprovedeno na velikom nacionalnom uzorku (25 osnovnih škola iz 13 gradova) u Hrvatskoj
(Buljan-Flander i sar. 2007, 159). Zaključujemo da se prihvata opšta hipoteza H 5 (a) : Razlike
između ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe u odnosu na individualne karakteristike
ličnosti (pol i uzrast) i problema u ponašanju statistički su značajne.
Rezultati statističke analize o razlici između eksperimentalne i kontrolne grupe u
odnosu na celinu - reagovanje na nasilje, potvrđuju alternativnu hipotezu H 6 (a) koja glasi:
Razlike između ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe u odnosu na obeležje reagovanje
356