pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

te školske godine). Dakle, približno je 27.000 učenika u Norveškoj bilo uključeno u ozbiljne
probleme nasilja kao žrtve ili kao nasilnici. Program je imao dobre kratkoročne efekte.
Kako bi se dobili sveobuhvatni podaci o mehanizmima u problemu nasilnik/žrtva i o
mogućim efektima intervencijskog programa, Olweus (1993, 64) je sproveo logitudinalnu studiju u
Bergenu, u periodu od dve i po godine, kojim je obuhvaćeno 2.500 učenika osnovnih u srednjih
škola, približno 1.000 roditelja i oko 350 školskog osoblja. Rezultati istraživanja pokazali su da je
oko 15% učenika od prvog do devetog razreda u skandinavskim školama uključeno u interakciju
nasilnik - žrtva: 7,6% su samo žrtve; 5,6% su samo nasilnici; 1,6% su i žrtve i nasilnici. Nakon 14
godina istraživanje je ponovljeno na uzorku od oko 5.000 učenika od petog do devetog razreda iz
37 škola. U nasilje je bilo uključeno 14,7% učenika: samo žrtve 4,8%; samo nasilnici 8,3%;
žrtve/nasilnici 1,6%. Logitudinalno istraživanje pokazalo je da je i nakon 14 godina uključenost u
nasilje ista, s tim što je ovog puta veći procenat onih koji su samo nasilnici i nešto manje onih koji
su samo žrtve.
Pregled istraživanja koje je vršio Olweus (1998, 49-61) u Norveškoj i Švedskoj od 1970.
do 1985. godine prikazan je u Tabeli br.1
Pregled
istraživanja
Ispitanici
Tabela br.1 Pregled Olweusovih istraživanja u Norveškoj i Švedskoj od 1970-1985
Istraživanje u
Stockholmu,
Švedska (1970-73)
Tri grupe dečaka
(ukupno 900
dečaka), 6-8
razreda.
Operacionalno
istraživanje u
Norveškoj (1983)
715 škola, razredi 2-
9 (130.000 dečaka i
devojčica).
etiri skupine (ukupn
Istraživanje u
Švedskoj
(1983/84)
60 škola, razredi 3-
9 (17.000 dečaka i
devojčica).
Broj mere Nekoliko Jedno Jedno Nekoliko
Istraživanje u
Bergenu, Norveška
(1983-85)
Četiti grupe (2500
dečaka i devojčica).
Varijable
Samoiskazi majki o
ponašanju dečaka,
procene učitelja i
vršnjaka.
Službeni dosijei o
kriminalnim
radnjama,
zloupotrebi droga,
podaci o vaspitnim
stilovima, nivo
hormona u krvi,
psihofiziološki
podaci dečaka.
Upitnik
„nasilnik/žrtva“
(prilagođen uzrastu i
školskom nivou),
gustoća naseljenosti,
socioekonomski
uslovi, procenat
doseljenika, veličina
škole, prosečna
veličina razreda,
zaposleni u školi.
Upitnik
nasilnik/žrtva,
veličina škole,
prosečna veličina
razreda.
Samoiskaz o nasilju u
školi, agresivnom
ponašanju,
antisocijalnom
ponašanju,
samoprocene,
povezanost sa
vršnjacima i
roditeljima, procene
drugih učenika. Podaci
učitelja o
karakteristikama
razreda, odnosima
među učiteljima.
17