pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

jednoj već od ranije „opterećenoj“ grupi određen način ponašanja, koji sa njihovog stanovišta
obećava uspeh.
U tezi stimulacije (Berkowitz, 1969, 14) stanje uzbuđenosti ima važnu ulogu, jer se
pretpostavlja da se posmatranjem određenih nasilnih radnji u određenim okolnostima povećava
agresivno ponašanje. Pretpostavlja se da neko stanje emocionalnog uzbuđenja prouzrokovano
frustracijom, stvara predispoziciju agresije, odnosno mogućnost za akciju, pri kome pretpostavke o
nasilju koje liče na stvarne situacije izazivaju agresivno ponašanje. Međutim, ne postoje dokazi za
mehanizme stimulacije.
Na saznajnu neoasocijativnu teoriju nadograđuje se i pojam priming - postavke, koja
označava sledeće: da se u mozgu nalaze semantički međusobno povezana saznanja, osećaji i
sklonost ka određenom ponašanju, a povezani su mrežom neurona, takozvanim asocijativnim
putevima. Ukoliko se nekim podsticajem (npr. nasilničkim medijskim sadržajima) podstakne
unutar ovog sklopa određeni priming (čvor), nastaje učinak emisije, kojima se podstiču misli
povezane s podstaknutim čvorovima, osećaji i sklonosti određenom ponašanju. Uticaj medija će
biti veći što je veća sličnost između nasilja koje se prikazuje i situacije u kojoj se gledaoc nalazi ili
koju takvo gledanje pobuđuje u njegovoj memoriji. Skript-teorija podrazumeva preradu mentalnih
programa koji su pohranjeni u pamćenju i automatski se aktiviraju kada je potrebno upravljati
ponašanjem i rešavati probleme. Huesmann (1998, 75) ističe da deca koja su često izložena nasilju
(preko medija ili u realnosti) razvijaju u sebi skripte koja se sastoji od strategije suočavanja i
rešavanja problema kada su suočeni sa agresivnim ponašanjem.
Za klasifikovanje dugotrajnijih nalaza uticaja medija na pojavu nasilja, najprikladnije su
teorije učenja. Predstavnici teorije učenja smatraju da ponašanje proizilazi iz stalnog uzajamnog
delovanja uticaja pojedinca i uticaja okoline, te da se ova područja ne mogu posmatrati odvojeno.
Bandura (1979, 21) u svojoj teoriji socijalnog učenja tvrdi da ljudi posmatraju i usvajaju ponašanje
drugih ljudi preko medija. Središnji aspekt teorije učenja je da samo učenje oblika ponašanja ništa
ne govori o njihovom izvršenju. Osoba je u stanju da uoči vezu između izvršenja jedne radnje i
njenih posledica. Ljudi koji slede ponašanje drugih osoba, prihvataju oblike delovanja po
tzv.učenju po modelu/uzoru. Mediji često pojedincima daju ideje i uzore za oponašanje.
Prihvatajući nekoga kao model osoba je više pod uticajem onoga što (model) čini nego što on kaže.
Posmatranjem modela na televiziji, uče se i prihvataju modeli ponašanja. Televizija na taj način
može da sugeriše ne samo nasilje već i načine na koji će se ono ostvariti.
Nasilje u medijima može podsticati agresivnost ne samo prema drugima već i prema sebi
sve do krajnjih oblika, do suicida. Radi se dakle o medijskom/ televizijskom predstavljanju koje
može podsticati na suicidno-imitativno ponašanje. Wetherov efekt povezuje se uz stvarni ili
87