pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

3. Teorijski pristupi objašnjenju nasilja
Nasilje kao društvena pojava posmatra se sa različitog gledišta, zbog toga su i tumačenja
fenomena agresivnosti različita. S obzirom na to da je vaspitanje proces, da se menja i permanentno
razvija, teško je očekivati jednu univerzalnu opštu teoriju. Sam pojam "teorija" je kod niza
teoretičara različito određen. Teorija je, naučno uređen skup pravila za predstavljanje i
objašnjavanje "fenomena" (Vilotijević, 1999, 13). Najopštije određenje je sadržano u tvrdnji da
teorija sadrži set razložnih ideja kojima je namera da objasne činjenice ili događaje. Postavlja se
pitanje šta je to što pokreće agresivno ponašanje? Na ovo pitanje psiholozi, pedagozi i drugi
stručnjaci pokušavaju da daju odgovor. Agresivno ponašanje ispitivano je u okvirima više teorija:
Bronfrenbrenerova teorija (ekološki pristup), instiktivističke teorije, frustraciona teorija, teorije
socijalnog učenja i teorije koje u fokus stavljaju analizu kognitivnih procesa koji se dešavaju u
pojednicu od trenutka izloženosti određenoj grupi podražaja (situaciji) pa do eventualne reakcije
(agresije). Svaka od ovih teorija objašnjava različite aspekte ove pojave. Agresivnost je složen
fenomen koji ima mnogo determinanti i služi različitim ciljevima. Sve ove teorije doprinele su
boljem razumevanju pojave agresivnog ponašanja. Teorije agresivnosti treba da objasne: kako se
agresivnost razvija, šta izaziva ljude na agresiju i koje posledice takva agresija ima nakon što je
izvedena?
3.1. Bronfrenbrenerova teorija-ekološki pristup
Socijalno - ekološki pristup zasniva se na Bronfrenbrenerovoj teoriji ekoloških sistema
(Bronfrenbrenner, 1997, 15). Prema ovoj teoriji, društveni kontekst je sačinjen od mikro, mezo i
makrosocijalnih struktura ugnježdenih jedna u drugu, između kojih postoji složena interakcija i
snažna zavisnost. Školsko nasilje je rezultat složene interakcije intraindividualnih i
interindividualnih varijabli. Individualne karakteristike su pod uticajem različitih ekoloških
konteksta kao što su škola, porodica, vršnjačke grupe, šira zajednica i zbog toga se za školsko
24