pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

nasilja u Šefildu. Kampanji je prethodilo snimanje početnog stanja sprovedeno 1990. godine.
Ispitano je skoro 7.000 učenika uzrasta od 7 do 18 godina iz 24 škole – 2.600 učenika osnovne
škole i 4.100 učenika srednje škole, a za ispitivanje je korišćen modifikovan Olveusov upitnik.
Rezultati istraživanja pokazali su visok stepen nasilja: 27% učenika osnovne škole reklo je da je
bilo zlostavljano „ponekad” ili češće (od toga 10% „jednom nedeljno” ili češće), a njih 12% su
„ponekad” ili češće bili nasilni (4% „jednom nedeljno ili češće”). Među srednjoškolcima,
nasilništvo je bilo zastupljeno manje: njih 10% zlostavljano je ponekad ili češće, od toga 4%
jednom nedeljno ili češće, a nasilnih postupaka ponekad ili češće bilo je 6%, od čega jednom
nedeljno ili češće 1%. Deca su se najčešće žalila na uvrede, 50% u osnovnim i 62% u srednjim
školama, zatim na fizičko nasilje (36% u osnovnim i 26% u srednjim školama), pretnje (30% u
osnovnim i 25% u srednjim skolama) i ogovaranja (26% u osnovnim i 24% u srednjim školama).
Na starijem uzrastu broj zlostavljanih učenika je opadao, dok je broj nasilnika ostajao približno isti.
Nije nađena statistički značajna razlika u odnosu na pol, devojčice su bile nešto ređe žrtve nego
dečaci, a dečaci su bili znatno češće nasilnici (Whitney i Smith,1993., prema: Popadić, 2009, 88).
Leff i sar. (1999, 507) u SAD su se bavili prevalencijom siledžijstva u školi. Došli su do
zaključka da nastavnici primećuju siledžijstvo manje nego učenici, prvenstveno u srednjim
školama. Tokom školske 2005/2006. godine sprovedeno je istraživanje na nacionalnom nivou na
preko 14.000 učenika. Rezultati istraživanja pokazali su da se u 86% škola desilo bar jednom
nasilje. Naime, u periodu od godinu dana pre anketiranja, 36% učenika (28% devojaka i 43%
mladića) učestvovalo je u fizičkoj tuči jednom ili više puta, dok se u školi potuklo 14% učenika
(9% devojaka i 18% mladića), 30% učenika je izjavilo da im je bar jednom ukradeno ili uništeno
nešto od njihove imovine, 8% učenika uzrasta od 9-12 godina je dobijalo pretnje da će biti
napadnuti.
Bradshaw i sar., (2007, 364) istraživali su prisustvo nasilja na uzorku koje je obuhvatilo
15.185 učenika i 1.547 školskog osoblja iz 109 osnovnih i srednjih škola u Merilendu (SAD).
Dobijeni rezultati istraživanja ukazali su na sledeće: 49% učenika je bar jednom doživelo nasilje
tokom proteklog meseca, a 31% njih bilo je akter nasilja. Ukoliko se kao kriterijum uzme
ponovljeno nasilje u proteklih mesec dana, onda je u nasilje bilo uključeno 41% učenika: 23% kao
žrtve, 8% kao nasilnici i 9% kao žrtve - nasilnici. Kao rezultat istraživanja koje je pokazalo
zabrinjavajući stepen nasilja u školama, 1993. godine osnovan je nacionalni centar za prevenciju
školskog nasilja. Američko odeljenje za zdravstvenu i socijalnu zaštitu je 2003. godine pokrenulo
višegodišnju kampanju za prevenciju siledžijstva.
19