pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

potvrdi doživljaj koji je ono što je rečeno izazvao kod nas. Na ovaj način se izbegava pojava
"šuma" u komunikaciji i ostvaruje se prostor da poruka koja je upućena bude na adekvatan
način primljena.
Emocije su veoma važni signali u komunikaciji i njihovo pravilno prepoznavanje je
preduslov ostvarenja "čistog kanala veze" u procesu komunikacije. Kako bi dete bilo uspešno u
socijalnoj interakciji, posebno u rešavanju konflikata, ono mora da ume da kontroliše vlastite
emocije, da ih prepozna i izrazi, ali i da prepozna i razume tuđa emocionalna stanja. Zatim,
treba da ume da kontroliše vlastito ponašanje, da planira kako da rešava socijalne probleme i da
predviđa posledice svojih akcija. Potrebno je da usvoji i postepeno internalizuje pozitivne
socijalne norme i vrednosti.
Efekti pedagoških radionica zavisiće od pripremljenosti, vođenja i motivacije,
emocionalno-socijalne klime između svih učesnika. Uvažavajući potrebe i interesovanja svakog
pojedinca i omogućavanjem slobodnog izražavanja iskustva i osećanja, stvara se klima u kojoj se
izgrađuje nenasilna komunikacija u rasponima partnerskih ravnopravnih i responsibilnih
interpersonalnih odnosa prilikom osposobljavanja za nenasilno rešavanje sukoba (Ilić, 2006, 169).
Voditelj radionice igra aktivnu ulogu na taj način što eksplicira formulacije i prikazuje koristan
način razmišljanja, služi kao model, daje povratnu informaciju prilikom odigravanja uloga,
nagrađuje i kritikuje (Kazdin, 1987, 193). Škola je osnovni ekosistem gde se prvenstveno može
intervenisati, te je neophodno da učenici naučene veštine uvežbavaju u realnim životnim
situacijama, u uslovima gde dobijaju podršku i gde će razvijati samopoštovanje.
16. Fizičko vaspitanje - komponenta kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja
Ljudska saznanja o procesu vežbanja u funkciji vaspitanja kretala su se od emprijskih preko
apstraktnih ili filozofskih do naučnih. Za ovo razmatranje posebno je značajno da su svi poznatiji
filozofi starog veka zagovarali u osnovi humanističke ideje o potrebi harmoničnog razvoja ličnosti.
Od starovekovne Kine i Indije, Asirije i Persije, sumeransko i kritsko - mikenske kulture do Atine i
Rima, pored formiranja određenih ljudskih vrlina, moralnih vrednosti sadržanih u podsticanju
istine, pravde, hrabrosti, lepog ponašanja, sastavni deo vaspitanja je i fizičko vežbanje.
Sledeći misli velikih filozofa i pedagoga, Tomas Arnold (1795-1842) je isticao da je fizičko
vaspitanje zasnovano na slobodi ličnosti, odnosno samovaspitanju koje je stavljeno u službu
formiranja moralnih vrlina. Arnold je prvi postavio tezu da sportske igre obrazuju čoveka ne samo
141