pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

vređanje, ucenjivanje, nazivanje pogrdnim imenima, ogovaranje, podsmevanje, ismejavanje,
neprihvatanje, iznuđivanje, manipulisanje, zastrašivanje, pretnja, ograničavanje kretanja
dece/učenika, kao i drugi oblici neprijateljskog ponašanja.
Socijalno nasilje predstavlja isključivanje iz grupe i diskriminacija i odnosi se na sledeće
oblike ponašanja: odvajanje učenika od drugih na osnovu različitosti, dovođenje u poziciju
neravnopravnosti i nejednakosti, nedruženje, izolaciju, ignorisanje i neprihvatanje po bilo
kom osnovu.
Seksualno nasilje i zloupotreba učenika podrazumeva njihovo uključivanje u seksualnu
aktivnost koju ona ne shvataju u potpunosti, za koju nisu razvojno dorasla (ne prihvataju je,
nisu u stanju da se sa njom saglase) i koja ima za cilj da pruži uživanje ili zadovolji potrebe
druge osobe. Seksualnim nasiljem smatra se: seksualno uznemiravanje (lascivno
komentarisanje, etiketiranje, širenje priča, dodirivanje, upućivanje poruka, fotografisanje,
telefonski pozivi i sl.), navođenje ili primoravanje učenika na učešće u seksualnim
aktivnostima, bilo da se radi o kontaktnim (seksualni odnos, seksualno dodirivanje i sl.) ili
nekontaktnim aktivnostima (izlaganje pogledu, egzibicionizam i sl.) i korišćenje učenika za
prostituciju, pornografiju i druge oblike seksualne eksploatacije.
Elektronsko nasilje (engl. cyberbullying), definiše se kao „slanje ili objavljivanje
povređujućih ili surovih tekstova ili slika koristeći Internet ili druga digitalna
komunikaciona sredstva” (Willard, 2004, 1). U slučaju „običnog” fizičkog nasilja u školi,
postalo je uobičajeno da nasilnici snime nasilnu scenu mobilnim telefonom i snimak šalju da
bi žrtvu dodatno ponizili, a neretko i time i sebe istakli. Willard (2006., prema: Popadić,
2009, 45) navodi više vrsta ovog tipa nasilja: elektronske poruke koje sadrže vulgarnosti i
uvrede, slanje pretećih poruka, optuživanje drugog slanjem glasina i laži, da bi se nekome
uništila reputacija ili pokvarili odnosi sa drugima, lažno predstavljanje: nasilnici se
predstavljaju kao druga osoba (koristeći njenu šifru i sl.), čineći stvari koje toj osobi
uništavaju ugled i dovode je u sukob sa drugima, otkrivanje nečijih tajni, podataka i slika
koji nisu namenjeni javnosti i namerno izbacivanje nekoga iz on-line grupe (na primer:
foruma).
Na osnovu prethodno navedenih oblika vršnjačkog nasilja, možemo kostatovati: nasilje je
višedimenzionalna pojava i ne postoje precizne granice između različitih vrsta i oblika nasilja,
odnosno, oni se međusobno prepliću i uslovljavaju.
49