pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

Školski neuspeh
Sniženo
samopoštovanje
Problemi sa
koncetracijom i učenjem
Povratna rekacija na druge
Nezgode, povrede
Dete sa
hiperkinetičkim
poremećajem
Delinkvetno
ponašanje
Nesmotrenost, destruktivno ponašenje
Impulsivnost, loše socijalne veštine
Porodična
disharmonija
Socijalna izolacija
i nepopularnost
Grafički prikaz br. 7 Dete sa hiperkinetičkim poremećajem
Možemo konstatovati da temperament hiperaktivne/impulsivne dece bitno utiče na socijalni
razvoj: interakciju sa roditeljima, nastavnicima, vršnjacima. Zato je važno razumeti okolnosti
razvoja ovog ponašanja, kao i različite razvojne puteve tog ponašanja.
9. Agresivnost/nasilje i socijalna kompetentnost
Neadekvatan repertoar ponašanja kod agresivne dece dovodi do toga da su oni odbačeni od
vršnjaka i da od agresije imaju samo štete. Ona nisu dovoljno vešta u socijalnoj komunikaciji i u
razumevanju socijalne situacije. Agresivna deca loše opažaju socijalnu situaciju, ili nemaju naviku
da razmišljaju o posledicama svog ponašanja, ili ne umeju da protumače i predvide reakcije drugih,
ili ne razumeju osećanja drugih niti ispravno ocenjuju kako ih drugi vide, ili sve to zajedno
(Randall, 1997, prema: Popadić, 2009, 137). Ovakvo tumačenje dovodi se u vezu sa teorijom
obrade socijalnih informacija (Dodge, 1980) gde se eksplicitno govori o „deficitima” koje imaju
agresivna deca. Nasilnici kroz svoje iskustvo nisu naučili prosocijalne alternative agresivnom
ponašanju, ali imaju šansu da ih nauče, na iste one načine na koje su stekli agresivno ponašanje:
učenjem po modelu, učenjem uloga, povratnim informisanjem o ponašanju, transferom i
održavanjem naučenog (Keller i Tapasak, 1997., prema: isto).
Kod dece koja su nasilna i koja su pre svega sklona reaktivnoj agresiji, agresija bi
proizlazila iz neadekvatnog tumačenja socijalne situacije i neadekvatnog izbora najprimerenijeg
72