pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

1. Predmet istraživanja
Škola, kao obrazovno-vaspitna ustanova, potencijalno je mesto na kojoj se odigrava
nasilje. Nesumnjivo je kako se osim multidisciplinarnih pristupa problemima nasilja u školi u
savremeno vreme očekuje i od pedagogije da kao nauka o vaspitanju iznalazi primerene i
pravovremene odgovore na neka aktuelna društvena i pedagoška pitanja, kroz preventivne ali i
interventne programe. Ukoliko se rasvetle faktori koji dovode do nasilja u školi koji
onemogućavaju kvalitetnu socijalnu adaptaciju, stvoriće se mogućnost za osmišljavanje
preventivnih i interventnih programa.
Humanistički orijentisani pedagozi shvataju pojedinca kao jedinstvenu, celovitu i
kompleksnu ličnost koja nastoji da ostvari svoje potencijale, koja je otvorena za prihvatanje
novih iskustava, u stanju je da saznaje i da shvata različite životne situacije i na toj osnovi
usvaja određene sadržaje. U centru je dete i njegov slobodni razvoj, uvažavanje i poštovanje
njegove ličnosti, kako bi se zaštitio od često neodmerenih pritisaka sredine, društva i porodice.
Pored toga što su kognitivni i afektivni aspekti ličnosti snažno isprepletani, malo je
istraživačkih poduhvata koji ih objedinjuju u svojim osnovnim postavkama. Uloga emocija
sastoji se u tome da alarmiraju pojedinca da obrati pažnju na važne aspekte situacije i
obezbede direkciju za kognitivne procese i adaptivno ponašanje. Poznato je da je socijalno
ponašanje rezultat socio-kognitivnih procesa, te se u radu vodimo idejom da promena na
individualnom planu ipak može preći deo puta ka promeni društva od "dna prema vrhu".
Istraživanja su pokazala da učenici skloni nasilju (hiperaktivni/impulsivni) imaju slabo
razvijene socijalne veštine i niz drugih socijalnih nekompetentnosti, o čemu piše većina autora
koji socijalnu kompentenciju vide kao prevenciju nasilja u školi. Neophodno je da deca koja se
agresivno ponašaju usvoje socijalne veštine ali i da nauče da kontrolišu svoj bes. Zato je važno
da se kroz fizičku aktivnost kanališe višak energije, kako bi agresivnih reakcija bilo u što
manjoj meri. Pred fizičko vaspitanje se postavljaju raznovrsni i veoma složeni zadaci u cilju
zadovoljenja potrebe učenika za kretanjem, doprinos povećanju adaptivne i stvaralačke
sposobnosti u savremenim uslovima života i rada, ali i prihvatanje određenih oblika i načina
ponašanja učenika.
Uspešni programi mogu da razviju pozitivno ponašanje kod učenika, da stvore dobre
odnose među učenicima u školi i dobru školsku klimu, da motivišu učenike za školski rad, red i
disciplinu (prema: Gašić-Pavišić, 2004, 172). Da bi škole uspele u prevenciji i smanjenju
173