pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

putem pokreta. Za vreme realizacije radionica, učesnici su u mogućnosti da posmatraju ostale
učesnike, kao i voditelje radionica, u različitim situacijama i time se stvara dobra pretpostavka za
korigovanje.
Kako bi došlo do promene u sopstvenom funkcionisanju (a u to spada i odnos sa
drugima) neophodno je početi sa radom na sebi. Na prvom mestu radi se o osvešćenju svojih
potreba sa kojim se ulazi u komunikaciju sa drugima. Taj proces uključuje opažanje i
samoopažanje. Kada govorimo o ovim procesima treba istaći da se učestvovanjem u radionicama
stiču i nova saznanja što implicira da se tu, zapravo, radi o učenju, ali ne samo učenju sadržaja
već je veoma značajno i učenje po modelu. Pored obrazovnog procesa i misaone aktivizacije,
odvija se dinamička komunikacija i socijalizacija i učenici su na taj način u prilici da za sebe
otkrivaju i nova teorijska saznanja o nenasilnom rešavanju sukoba.
Karakteristika svake radionice je da ona podrazumeva lično i aktivno zalaganje svakog
učesnika, poštovanje različitosti i međusobnog prihvatanja, razmenu ličnog iskustva i raznovrsnost
komunikacije. Učesnici u toku radionice, samostalnim ili interaktivnim radom stiču, usvajaju
znanja, usavršavaju veštine, razvijaju navike i sposobnosti nenasilne komunikacije prilikom
rešavanja sukoba. Preuzimajući većinu vežbovnih aktivnosti, pojačava se motivacija, misaona i
emocionalno - socijalna angažovanost učesnika. Pedagoške radionice imaju jasno definisana
pravila koja objašnjavaju kako se u njima radi, imaju svoje oblike i tehnike rada i načine
evaluacije.
Budući da je osnovni cilj radionice da se učesnici podstaknu na lično angažovanje u učenju
nečeg novog, na zanimljiv način, često se koristi i igrovni način. Igre se koriste uglavnom u
uvodnom i završnom delu radionice. Uvodne igre „otvaraju” sadržaj radionice, dok se u završnom
delu zaokružuje dinamika grupe i ne moraju biti tematski vezani za cilj radionice. Igre mogu da
utiču na pojačavanje povezanosti i saradnje među članovima grupe, podižu raspoloženje i stvaraju
ugodna i podsticajna atmosfera. U kontekstu nenasilne komunikacije to su igre usmerene na rad
na socijalnim veštinama gde se kreće od rada na sebi, zatim razumevanja i prihvatanja drugog,
do razumevanja procesa interakcije i smisla komunikacije kako bi se postigli ishodi adekvatni za
sve aktere komunikacionog procesa. Značajna je klima poverenja koja je sastavni deo radionica,
koja se postiže uvažavanjem svakog pojedinca, njegovih potreba i osećanja. Voditelj radionice je
odgovoran za atmosferu na radionici i zadužen je da usmerava taj proces.
U osnovne komponente radioničarskog rada ubrajaju se:
1. Unapred osmišljena koncepcija (cilj - očekivani rezultati, planirani dokazi, konkretni i
vremenski usklađeni radni zadaci, projekcije aktivnosti učenika, stvaralaštva i vođenja i plan
sredstava).
138