pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

Inspekcijom prikazane Tabele br.3, na ukupnom uzorku (174 ispitanika) vidljivo je
da se 68 ispitanika (31,10%) oseća prihvaćeno u školi, što bi moglo značiti da učenici u većini
slučajeva mogu ostvariti svoje obrazovne potrebe, potrebu za kvalitetnim druženjem s ostalim
učenicima i potrebu za razvoj svojih interesovanja, sklonosti i sposobnosti, a da ih pri tom niko
ne ometa u tome. Međutim, nije zanemarljiv broj učenika koji se u školi osećaju odbačeno (74
ispitanika 42,50%). Ukoliko tom broju učenika dodamo i one koji se osećaju delimično dobro
u školi (28 ispitanika 16.1%) i broj onih koji ne mogu da se opredele kako se osećaju u školi
(4 ispitanika 2,3%), onda moramo konstatovati da ima učenika koji se ne osećaju dobro u
školi.
Neophodno je da se otkrije koja su to deca koja se osećaju odbačeno u školi i da im se
omogući da nesmetano izraze svoje potrebe. Teorijski i empirijski radovi naglašavaju da su
podržavajuća socijalna mreža i prihvatanje deteta kao osobe presudno za njegov uravnotežen
psihosocijalni razvoj (Kupersmidt i Patterson, 1994., prema: Spasenović, 2009, 332).
Upoređujući podatke eksperimentalne i kontrolne grupe, moguće je zapaziti da je kod
eksperimentalne grupe najviše zastupljen modalitet odbačeno koji čini 54 ispitanika (60.0%)
od ukupno 90, što je značajno veće od modaliteta prihvaćeno (33 ispitanika 33.6% p=.000),
zatim ni jedno ni drugo (3 ispitanika 3.3% p=.000) i ne znam (0 ispitanika .0% p=.000). Kod
kontrolne grupe zastupljenost modaliteta prihvaćeno (35 ispitanika 41.7%), je značajno veće
od modaliteta ni jedno ni drugo (25 ispitanika 29.8% p=.015) i ne znam (4 ispitanika 4.8%
p=.000).
Razlika između grupa ispitanika je sledeća: za modalitet odbačeno najviše je
opredeljena eksperimentalna grupa (60.0%), a to je značajno veće u odnosu na kontrolnu
grupu (23.80% p=.000), a za modalitet prihvaćeno (41.70%) i ni jedno ni drugo (29.81%),
najviše je opredeljena kontrolna grupa, što je značajno veće od zastupljenosti istog u
eksperimentalnoj grupi (3.33% p=.000), za modalitet ne znam najviše se opredelila kontrolna
grupa (4.76%), a to je značajno veće od zastupljenosti istog modaliteta u eksperimentalnoj
grupi (.00% p=.038).
Tabela br. 4 Značajnost razlika između grupa za obeležje SOŠ
Obeležje R F p
SOŠ .354 .379 28.646 .000
Činjenica da je p= .000, diskriminativne analize, znači da postoji jasno definisana
granica između grupa ispitanika, odnosno moguće je odrediti karakteriske svake grupe u
odnosu na obeležje: Kako se najčešće osećaš u školi? sledi da, eksperimentalna grupa ima više
196