pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

8.2. Komorbiditet hiperkinetičkog poremećaja i mentalne nedovoljne
razvijenosti učenika
Nedovoljna mentalna razvijenost je veoma složena tako da je teško dati univerzalnu
definiciju koja bi u obzir uzela sve važne aspekte i stepene te kategorije. U našem zakonodavstvu
prihvaćena je definicija po kojoj je „mentalno zaostalo dete ono dete koje zbog zaostajanja u
mentalnom razvoju, primarnog ili sekundarnog porekla, u znatnoj meri usporeno u svom opštem
sazrevanju i oštećeno u sposobnostima za učenje i prilagođavanje zahtevima društvenog života,
tako da su mu potrebni zaštita, nega, vaspitanje, obrazovanje i osposobljavanje pod posebnim
uslovima.“ (Eraković, 2002, 203).
Nedovoljna mentalna razvijenost se najlakše može objasniti kroz činjenicu da postoji
nesrazmera između sposobnosti deteta i zahteva koji pred njega postavlja sredina u kojoj živi. Ova
nesrazmera nastaje ili zbog umanjenih bioloških potencijala (posledica prenatalnog, perinetalnog ili
postnatalnog oštećenja) ili neadekvatnih socijalno - kulturnih zahteva i porodičnih uslova.
Porodična (sociokulturna zaostalost), zaostalost usled nepovoljnih sredinskih uslova obuhvata oko
75% zaostalih osoba. Pojava porodične zaostalosti tumači se na različite načine: kao posledica
nepovoljnih psihosocijalnih uslova odrastanja, kao posledica nespecifične interakcije između
genetskih i sredinskih uslova, kao ishod subkliničkog moždanog oštećenja. Među nepovoljnim
sredinskim uslovima koji usporavaju razvoj inteligencije najčešće se navode: nedovoljna ishrana
majke, hronična pothranjenost deteta, nedovoljna stimulacija u toku ranog detinjstva. Intelektualno
funkcionisanje ove dece je najčešće u okviru lake mentalne nedovoljne razvijenosti. S obzirom da
su predmet našeg rada lako mentalno nedovoljno razvijena deca (IQ 50-69), u ovom radu se
nećemo baviti ostalim kategorijama mentalne zaostalosti (umerena i teška mentalna nedovoljna
razvijenost).
Lako mentalno nedovoljno razvijene osobe (u daljem tekstu: LMNRO) karakteriše stanje
nepotpunog psihičkog razvoja, koje podrazumeva poremećaje onih sposobnosti koje se pojavljuju
tokom razvojnog perioda i koje doprinose opštem nivou inteligencije, kao što su kognitivne,
govorne, motorne i socijalne sposobnosti. LMNRO nauče da govore sa izvesnim zakašnjenjem, ali
se najveći broj osposobi da koristi govor u svakodnevnom životu i konverzaciji. Većina njih
uspeva da se u potpunosti brine o sebi (ishrana, pranje, oblačenje, kontrola sfinktera) i nezavisna je
u praktičnim i domaćim poslovima, čak i kada je brzina razvoja znatno ispod normalne. Glavne
teškoće se ispoljavaju u školovanju i mnogi imaju posebne probleme u čitanju i pisanju.
Razumevanje i korišćenje jezika ima tendenciju zaostajanja različitog stepena, a problemi u
65