pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

Bronfenbrener, 1997, 87) koji smatraju da deca iz nepotpunih porodica u društveno-emotivnoj
oblasti češće pokazuju simptome hiperaktivnosti/impulsivnosti i antisocijalno ponašanje.
Neadekvatni vaspitni postupci roditelja, dovode do potištenog raspoloženja deteta i pokušaja da
se vršnjacima približi putem ponašanja koje odstupa od norme. Zaključujemo da je porodična
atmosfera veoma važna za psihosocijalni razvoj dece i da su elementi porodičnog okruženja
značajni u genezi hiperkinetičkog poremećaja.
Jedna od osnovnih karakteristika interpersonalnih odnosa je socijalna
prihvaćenost/odbačenost u grupi, te je drugi zadatak istraživanja bio: Utvrditi da li postoje
razlike između eksperimentalne i kontrolne grupe u odnosu na socijalnu
prihvaćenost/odbačenost u školi. Na osnovu rezultata dobijenih istraživanjem na odabranom
uzorku, zaključujemo da se prihvata alternativna hipoteza H 2 (a) koja glasi: Razlike između
ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe u odnosu na socijalnu prihvaćenost/odbačenost u
školi, statistički su značajne. Rezultati našeg istraživanja poklapaju se sa rezultatima
istraživanja Spasenović (2009, 332) koja potvrđuje da socijalno odbačena deca često imaju i
simptome impulsivnosti, emocionalno su nestabilna, često su agresivna i povučena i ne
prihvataju grupne norme i vrednosti. Potvrđujemo i alternativnu hipotezu H 2 . 1 (a) Postoji
povezanost između pojave hiperaktivnosti/impulsivnosti i odbačenosti od strane vršnjaka.
Istraživanja ukazuju da deca koja nisu prihvaćena i koje vršnjaci odbacuju imaju slabije
razvijene socijalne veštine u odnosu na omiljenu decu i da pokazuju probleme u socijalizaciji
kao što je agresija, usamljenost i povučenost (Katz i McClellan, 1999., Vasta i sar., 2003,
prema: Klarin, 2006, 15).
Potvrđena je i alternativna hipoteza H 3 (a) koja glasi: Razlike između ispitanika
eksperimentalne i kontrolne grupe u odnosu na obeležje - osećaj bezbednosti u školi i pojedinim
mestima izvan nje, statistički su značajne. Upoređujući podatke dobijene u našem istraživanju
sa rezultatima dobijenim iz ankete o agresivnom ponašanju u srednjim školama Irske (O’
Moore i sar., 1997, 147), uočavamo da je skoro polovina anketiranih ispitanika (47,00%) navela
da se nasilje desilo u učionici, što je približno rezultatima dobijenim u našem istraživanju
zatim, u hodnicima (37,00%), na igralištu (27,00%) i na drugim mestima (toaletu - 15,00%).
Potvrđena je i alternativna hipoteza H 3 . 1(a): Učenici koji imaju karakteristike
hiperaktivnosti/impulsivnosti u većoj meri se osećaju ne bezbedno na pojedinim mestima u
školi. Rezultati ranijih istraživanja (Wolke i sar., 2001, 679) kao razlog nesigurnosti na
pojedinim mestima u školi ističu smanjeni nadzor odraslih osoba na tim mestima. Možemo
konstatovati da se deca najsigurnije osećaju na mestima gde su pod nadzorom odraslih.
355