pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

operativno-kognitivne sposobnosti i od vrste dodatne informacije koja pomaže kodiranju
celokupne strukture pokreta u pamćenju (Lavisse i sar., 2000, 367).
Vežbe za uočavanje i prepoznavanje ritma telom i ekstremitetima primenjuju se na svim
uzrastima. Primarni zadatak vežbi ritma je da dete, svojom voljom, vršeći ritmičku aktivnost sâmo,
kontroliše i organizuje svoje pokrete i ponašanje. Uočavanjem ritmičkih delova u ritmičkom nizu i
celini kroz pokret i govor utiče se na razvoj organizovanosti psihomotorike u celini. Obnavlja se
doživljaj ritmičke aktivnosti od najranijih vremena detinjstva do sve složenijih ritmova. Ritam kao
kvalitet vremena prepoznaje se kroz vežbe koordinacije pokreta po ritmu, zatim kroz vežbe za
uočavanje i prepoznavanje ritmova tela u celini, da bi se na kraju uočio i prepoznao u sklopu vežbi
za percepciju vremena (Govedarica, 2000, 95). Na osnovu uklopljenosti pokreta i govora u
spontani ritam pokreta tela i hodanja, utvrđuje se osnovni ritam deteta kako bi se oslobodio pokret
i telo u celini.
Vežbe za ritam i pokret :
- dete hoda po sali za fizičko vaspitanje i pljeska rukama, hodajući prati zadati ritam koji
proizvodi pljeskanjem, ritmovi se menjaju kada ih dete savlada od jednostavnijih ka
složenijim;
- Ritam izvođenja ovih vežbi se menja na taj način što se menja dužina trajanja pojedinih
pokreta (Tabela br. 12).
Tabela br. 12 Vežbe za uočavanje i prepoznavanje ritmova
Ruke su na glavi, na ramenima, na struku, na butinama.
Ruke su naizmenično ispred i iza tela.
Vežbe imitacije telom, pokretom ili glasom podstiču kontrolu sopstvenih pokreta u
savlađivanju određenih socijalnih veština i ponašanja u socijalnom polju na svim uzrastima. Na
ovaj način se učvršćuje doživljaj sebe samog u odnosu na druge, podstiču se identifikacioni
procesi i njihova svesna kontrola.
159