pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

osnovnih škola širom Srbije, pokazalo je da je u periodu od tri meseca 65.3% učenika, doživelo
neki oblik vršnjačkog nasilja (u zavisnosti od škole procenti se kreću od 48% do 80%).
Analizirajući slučajeve ponovljenog nasilja 20.7% učenika je klasifikovano u žrtve, 3.8% u
nasilnike i 3.6% u žrtve/nasilnike. Na nasilje odraslih, prvenstveno nastavnika, žalilo se 35,7%
učenika. Rezultati istraživanja pokazuju da su najčešći oblici vršnjačkog nasilja vređanje (45, 6%) i
speltkarenje (32,6%). Prema izjavama učenika nasilno ponašanje je prisutno u školama, kome su
podjednako skloni i stariji i mlađi učenici. Dečaci su se nešto češće od devojčica izjašnjavali kao
nasilnici i nešto češće su bili izloženi nasilju vršnjaka. Najzastupljeniji su oblici verbalnog nasilja,
zatim socijalno i psihološkog nasilja dok je fizičko nasilje na trećem mestu po učestalosti (Popadić,
Plut, 2007, 309).
O nasilju kao društvenoj pojavi pisali su mnogi filozofi, od antičkih predstavnika, kao što
su Heraklit i Platon, sve do "novijih" filozofa, kao što su Darwin, Hobbes, zatim
psihoanalitičar Sigmund Freud i mnogi drugi. Brojnost i uverljivost empirijskih podataka
podstakla je opsežna istraživanja incidencije nasilja u školi u brojnim zemljama. Podaci iz Švedske
(Olweus, 1986), Finske (Lagerspetz i sar., 1982), Engleske (Smith, 1991., Whitney i Smith, 1993),
SAD-a (Perry i sar., 1988), Kanade (Ziegeler i Rosenstein-Manner, 1991), Holandija (Haeselager i
Van Lieshout, 1992), Japana (Hirano, 1992), Irske (O’Moore i Brendan, 1989) i Australije (Rigby
i Slee, 1991) pokazuju da je nasilje u školi u velikoj meri prisutno (prema: Olweus, 1997, 175 ).
Dakle, do danas postoji velik broj istraživanja koja se odnose na fenomen nasilja, ali i dalje nije u
potpunosti razjašnjena etiologija nasilničkog ponašanja, a još je složenije sprečiti ovu pojavu.
Prikazana teorijska i praktična iskustva govore u prilog činjenici da je jedan od prvih
koraka sprečavanja nasilja u školi planiranje preventivnih programa. Implementacija saznanja do
kojih su došli autori, baveći se ovom problematikom, u školsku praksu, predstavlja važnu
preventivnu meru.
23