pedagog i nastavnik fizičkog vaspitanja u prevenciji nasilja u školi

7. Karakteristike učesnika u krugu školskog nasilja
Škola je institucija u kojoj deca provode sve više vremena i uz obrazovnu funkciju, ona ima
i vaspitnu, ali isto tako i funkciju prenošenja društveno poželjnih vrednosti. Budući da se u školi
okuplja veći broj dece, ona je neretko i poprište všnjačkog nasilja. Nasilništvo i zastrašivanje u školi
problem je u celom svetu i negativno utiče na školsku klimu i pravo učenika na učenje, ali i
celokupan detetov razvoj. Namerno zlostavljanje jednog deteta od strane drugog deteta ili grupe
dece može uključivati različita ponašanja: verbalno, socijalno, psihološko, fizičko. Kako bi se bolje
razumeo problem i na najprimereniji način pomoglo deci, roditeljima i nastavnicima, važno je znati
ne samo koliko je taj problem rasprostranjen nego imati znanja o karakteristikama dece koja su u
njega uključena. Učesnici u krugu nasilja: nasilnik, žrtva, posmatrač; nose sa sobom stereotip, kako
fizičkog izgleda, tako i socijalnih veština.
7.1. Karakteristike tipičnog nasilnika
Glavno obeležje tipičnog nasilnika je agresivnost prema vršnjacima. Karakteriše ih
impulsivnost i potreba za kontrolom i dominacijom. Rezultati istraživanja su pokazala da deca koja
su agresivna imaju teškoće u prepoznavanju socijalnih znakova iz okoline. Pojava nasilnog
ponašanja može se tumačiti time da deca nasilnici većinu situacija doživljavaju kao provocirajuće,
što kod njih izaziva agresivnu motivaciju. Međutim, do manifestacije agresije ne mora doći, ukoliko
je učenjem usvojen mehanizam agresivne inhibicije (Dodge, 1985., prema: Vasta, Haith i Miller,
1998, 43).
Brojne studije potvrdile su pretpostavku da se mladi koji su agresivni i zlostavljaju druge,
izlažu pojavi kasnijeg problematičnog ponašanja (Magnuson i sar.1983., prema: Olweus, 1997,
172). Posmatrajući nasilje kao komponentu antisocijalnog ponašanja, Frrangiton (1993, 387) govori
o trangeneracijskom prenosu modela ponašanja. Žužul (1989, 56) ukazuje da su istraživanja
pokazala da postoji dosta visoka korelacija između stepena agresivnosti roditelja i stepena
agresivnosti njihove dece. Postojanje ove korelacije može se objasniti genetskim faktorima, ali i
50